Slike protiv fašizma

U Londonu je, povodom 80-godišnjice Španskog paviljona, nedavno postavljena izložba Galerije „Majoral" iz Barselone u čast umetnika koji su reagovali na strahote Španskog građanskog rata. Ti umetnici su bili okupljeni 1937. godine na velikoj izložbi u Parizu, samo deset meseci pošto je građanski rat u Španiji počeo.

Kako se Evropa približavala ratu, situacija u Španiji je postala važna celom svetu i inspirisala je dela velikih umetnika tog vremena: Pikasa, Gonzalesa, Miroa, Kaldera, Sančeza.

Gernika

Pikaso je angažovan da oslika mural za Španski paviljon i tako je započeo seriju antinacionalističkih slika nazvanih „Frankov san i laž". Pošto je pročitao izveštaj o napadu na Gerniku, počeo je da radi na slikama koje simbolišu opštu borbu protiv fašizma. 

„Gernika" nije izložena u Londonu (ona je eksponat u Nacionalnom muzeju kraljice Sofije u Madridu) ali je prikazano kako je stvarana, uz fotografije koje je slikala tadašnja Pikasova devojka, Dora Mar. Pikaso je slikao „Gerniku" oko mesec dana. Da bi se odbranio od glasina da podržava nacionaliste, izjavio je: „Na panelu na kome radim i koji ću nazvati 'Gernika', kao i na svim skorašnjim delima, jasno izražavam svoju zgađenost vojnim režimom koji je uvukao Španiju u okean patnji i smrti".

Odlučujući momenti

Umetnici poput Pikasa i Miroa uče nas da u određenim momentima u istoriji (kao u vreme Španskog građanskog rata) moramo zauzeti stranu, istakao je Đordi Majoral, direktor Galerije „Majoral". Setimo se Pikasovih reči 1937. godine: „Uvek sam verovao u to da umetnici ne smeju ostati ravnodušni prema konfliktima u kojima se dovode u pitanje najviše vrednosti čovečanstva i civilizacije."

 Priredila Valentina Delić