Izložba „Dobrović u Dubrovniku”

Izuzetno značajan doprinos u formiranju i utemeljenju srpske i jugoslovenske moderne arhitekture dao je jedan od naših najboljih arhitekata prve polovine 20. veka, Nikola Dobrović. Izložbom „Dobrović u Dubrovniku”, koja traje do 15. marta, Muzej primenjene umetnosti obeležava 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti čuvenog arhitekte.

Pisac eseja i kritika, redovni profesor na studijama urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, dobitnik brojnih nagrada i priznanja, dopisni član SANU, Nikola Dobrović svoj stvaralački opus povezao je sa Pragom, Dubrovnikom i Beogradom. Ovoga puta pažnja je usmerena na dubrovački period, predstavljanjem monografije na srpskom i engleskom jeziku „Dobrović u Dubrovniku" autora Ljiljane Blagojević i Krunoslava Ivanišina, kao i izložbom autorskih fotografija Volfgana Talera u Muzeju primenjene umetnosti.

Na izložbi je predstavljen Dobrovićev opus nastao u Dubrovniku u periodu 1934-1943. godine. Reč je o nizu objekata izgrađenih na dubrovačkoj rivijeri koji su označili prodor modernizma u tom delu obale Jadrana. Reč je o hotelu „Grand" na Lopudu, vili „Rusalka", vili „Adonis", vili u Srebrenom, vili „Vesna" na Lopudu, vili u zatonu kraj Dubrovnika, regulaciji gradskog područja „Ploče" i adaptaciji „Divone" u Dubrovniku.

Načela savremenosti, kako ih je definisao Nikola Dobrović, podudarala su se u izvesnoj meri sa naprednim kretanjima evropskog modernizma u arhitekturi. Preispitivale su se vrednosti umetničkog i kulturnog, ali i političkog, socijalnog, naučnog i tehnološkog karaktera. Te vrednosti je često tumačio kroz filozofsku prizmu. S tim u vezi nastajali su projekti i naučne studije Nikole Dobrovića.

Analiza projekata modernih arhitekata koji su između dva svetska rata stvarali u jugoslovenskoj sredini istovremeno objašnjava zaboravljenu veštinu transformacije, modifikacije i prevođenja jezika savremene arhitekture i njegove autentične interpretacije u skladu sa lokalnim uslovima života.

Ključne vrednosti moderne arhitekture i urbanizma prepoznaju se kod Dobrovića u vidu strukturalizma, minimalističkog volumena koji je oslonjen na proporciju, plasticizma, osmišljenog izbora materijala i isticanja njihovih osnovnih estetskih i funkcionalnih karakteristika, integrisanosti unutrašnjeg i spoljnjeg prostora i dr.

Izložbom „Dobrović u Dubrovniku" Muzej primenjene umetnosti najavljuje i ovogodišnji Salon arhitekture i obeležava 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti arhitekte Nikole Dobrovića.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.