Žene matematičari kroz istoriju: Sofija Kovaljevska

Žena iz nižih slojeva društva bavila se porodicom, rađala decu i bila supruga. Žene iz viših slojeva učile bi francuski koji je bio neophodan na aristokratskim balovima,  kao i dobro igranje valcera.

I pored toga, Sofiji nisu bili dostupni univerziteti u Moskvi ili Petrogradu a u to vreme bilo je malo univerziteta u Evropi koji su primali žene, devojke za studente.

Sofiji Kovaljevskoj je bio najbliži Univerzitet u Švajcarskoj. Budući da mladim i neudatim ženama u to vreme nije bilo dozvoljeno da putuju same, Sofija se udala za mladog plemića Vladimira Kovaljevskog.

Novi početak

Započeli su život u Petrogradu, gde je Sofija tajno posećivala predavanja medicine, fizike i matematike.
Oboje su zatim napustili Rusiju i njen suprug, koji se bavio geologijom otišao je u Beč, a Sofija u Hajdelberg, gde je studirala fiziku i matematiku. Ovladavši znanjem matematike, Sofija u Berlinu upoznaje tadašnjneg najvećeg matematičara profesora Karla Vajerštrasa (1815‒1897) koji je predavao na Berlinskom univerzitetu, gde žene nisu imale pristup.

Dugi, profesionalni odnos tih vrhunskih matematičara otpočeo je tako što je Vajerštras ljubazno odbio molbu mlade Sofije da joj daje privatne časove, ali na način koji je ne bi povredio. Naime, dao joj je da reši neke matematičke probleme, uveren da ona to neće moći. Kovaljevska je, međutim, bez problema rešila zadate probleme i oduševila profesora.

Zvanje profesora

Univerzitet u Getingenu dodeljuje joj vanredan stepen doktora matematičkih nauka (1874), za rad „Prilog teoriji diferencijalnih jednačina s parcijalnim izvodima".
Sa suprugom se vraća u Petrograd, gde ne nalazi posao i zbog toga odlazi u Švedsku i tamo postaje prva žena profesor na Stokholskom univerzitetu.

Čuveni časopis Akta matematika, koji i danas izlazi, postaje njen drugi dom, a 1888. godine pobeđuje na takmičenju Francuske akademije nauka sa radom : „Problemi obrtanja čvrstog tela oko nepokretne tačke".

Umrla je u 41. godini od zapaljenja pluća, pošto je dve godine ranije postala prva žena izabrana za dopisnog člana Carske akademije nauka u Petrogradu.

Priredio Branislav Guzina