Kriza parlamentarizma?

Marks usred diskusije o mejnstrim ekonomiji u Kapitalu iznosi zapažanje: „svaka bi nauka bila izlišna kad bi se pojavni oblik i suština stvari neposredno podudarali.“ Drugim rečima, stvari uglavnom nisu onakve kakvim se spolja, ili posredstvom našeg neposrednog iskustva čine. To je razlog naše potrebe za teorijom.

Kapitalizam je odličan primer funkcinisanja koje prikriva sopstvenu dinamiku. Tržište ekonomiju predstavlja kao puku razmenu stvari. Marks je ovo nazvao postvarenjem. Ono prikriva činjenicu da je u srži kapitalizma pljačka, a da sam kapitalizam zapravo nije skup stvari, već niz veza. Pod velom tržišta krije se način na koji ove veze zaista funkcionišu: ko proizvodi dobra, ko ih prodaje i gde novac odlazi.

Pogledajmo, na primer, plate. Ako te za neki posao plaćaju po tržišnoj ceni, to je naizgled poštena priča. Šef te, međutim, ne plaća punu cenu za ono što proizvodiš, već samo približno onoliko koliko ti je potrebno da se izdržavaš. Ostatak onoga što proizedeš prisvaja kao profit ili višak vrednosti. To je ono što nazivamo eksploatacijom.

Politika i moć

Uzmimo još jedan primer, iz sfere politike. Atomizacija i osećaj nemoći koji je većina nas iskusila u društvu navode nas da verujemo u to da je izglasavanje boljih ljudi u parlament najlakši i najsmisleniji način da se stvari promene.

Dva su suštinska problema sa ovom predstavom. U stvarnosti, centar moći ne nalazi se u parlamentu već u konferencijskim salama korporacija i državnim institucijama, poput državne službe, sudova, medija, policije, pa čak i vojske. Sve te institucije posvećene su održavanju statusa kvo i sve one su van domašaja demokratske kontrole. Ljudi koji njima upravljaju iskoristiće svu svoju moć da bi sprečili svaki pokušaj sprovođenja suštinskih promena kroz parlament.

Priredio, Branislav Guzina

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.