Tikovi su izlečivi

Prof. dr Miodrag Stošljević, redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, smatra da tikove neprecizno nazivamo „nevoljnim pokretima" jer oni nisu potpuno izvan kontrole. Deca koja imaju tikove sposobna su da ih obuzdavaju i satima, ali nakon toga dolazi do naglog pogoršanja, pa oni postaju jači i duže traju.

Specifičan osećaj prilikom javljanja tikova najbolje je uporediti sa ujedom komarca. Osećaj nakon ujeda možemo ignorisati izvesno vreme, ali nakon prvog češanja on postaje još nesnošljiviji, pa smo primorani da nastavimo sa još intezivnijim češanjem na mestu uboda.

 Uzroci tikova?

Uzrok nastajanja tikova nije poznat u 80‒85% slučajeva i tada se oni nazivaju idiopatski tikovi, mada se smatra da ta vrsta tikova nastaje kao posledica neravnomernog sazrevanja određenih struktura u mozgu, smatra naš sagovornik, prof. dr Miodrag Stošljević.

U preostalom broju slučajeva nastajanje tikova se povezuje sa postojanjem epilepsije, postimunim odgovorom na neke bakterijske infekcije, traumatskim oštećenjem mozga... Važno je istaći i da nastajanje tikova nije povezano sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, postvirusnim encefalitisom ili nekim oboljenjima mozga kao što je Hantingtonova drhtavica.

Posledica tikova

Na osnovu višedecenijskog rada, prof. dr Stošljević ukazuje na činjenicu da posledice tikova zavise od vrste tik poremećaja i pratećih patoloških stanja. Prema klasifikaciji Američkog udruženja psihijatara, razlikuju se tri oblika ‒ Turetov poremećaj, hronični i prolazni tik poremećaj.

Posledice tikova mogu biti fizičke ‒ u vidu neuropatskog bola u grupi mišića koji se grče (obično u vratu i ramenima), ali i do stres preloma kostiju u ekstremno teškoj kliničkoj slici.

Češće su psihološke posledice koje nastaju u rasponu od blagih emocionalnih poremećaja kao što su povučenost i nesigurnost, pa sve do težih stanja kao što su depresija, anksioznost i samopovređivanje. Najčešće su posledice u socijalnom funkcionisanju jer deca sa tik poremećajima imaju više problema u školovanju, uključivanju u vršnjačke grupe i ponašanju u okviru porodice.

Dobra vest je da se tikovi značajno smanjuju u adolescenciji i ranom odraslom dobu, a da u zrelom odraslom dobu postaju minimalni, tako da u navećem broju slučajeva ne ometaju lični i profesionalni život.

Lečenje tikova

Lečenje prolaznih motornih tikova u blagim slučajevima nije potrebno, dok se u težim slučajevima mogu primeniti tehnike relaksacije, antistres programi, autogeni trening i psihoterapija, razgradnja emotivnih problema koji su prouzrokovani tikovima ‒ zaključuje naš sagovornik prof. dr Stošljević, lekar i glavni defektolog u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju u Beogradu.

Lečenje hroničnog tik poremećaja podrazumeva: primenjivanje vežbi za sazrevanje centralnog nervnog sistema ‒ prema prof. dr Lazaru Stošljeviću; upotrebu vežbi protiv tikova ‒ prema prof. dr Cvetku Brajeviću i neku od dostupnih tehnika relaksacije u skladu sa edukacijom terapeuta. Tek ukoliko ne uspe taj prvi stepen tretmana potrebno je odrediti terapiju lekovima. U svakom slučaju, nauka nudi rešenje, tretman i lečenje tikova.