Godišnjica rođenja srpske slikarke Nadežde Petrović

Školovala se u Minhenu, a kao evropski obrazovani slikar putuje po Evropi gde jedan period boravi i u prestonici umetnosti, Parizu. I zato se u njenom stvaralaštvu mogu pronaći uticaji secesije, impresionizma, fovizma koje je na jedinstven način uspela da prilagodi domaćoj patrijarhalnoj sredini.

Pored toga što je bila slikarka, Nadežda se aktivno bavila i pitanjima ženske emancipacije pa je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara. Kao veliki patriota, nekoliko godina nije skidala beli mantil bolničarke učestvujući i u Balkanskim i Prvom svetkom ratu.

Iako je tada više zbrinjavala ranjenike, nekim čudom je uspevala i da slika pa iz tog perioda nastaju slike Vezirov most, tri pejzaža Prizrena, Gračanica u više mahova i Kosovo polje, nekoliko portreta Ratnika.

Umrla je od tifusa u valjevskoj bolnici 3. Aprila 1915.godine.

Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnijeg našeg umetnika s početka veka, uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene, užareno crvene boje i njoj komplementarna, zelena.

Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu.

U njenom rodnom gradu Čačku, ispred Gimnazije, stoji Meštrovićev spomenik ovoj jedinstvenoj i po svemu neprevaziđenoj slikarki.