Vino - piće bogova i ljudi

Sve počinje u vinogradu čije je održavanje veoma težak posao. Ciklus počinje u zimu, kada vinova loza miruje. U to vreme čisti se i potkresuje vinograd. U proleće sve se budi, pa i vinova loza. Tada se čisti od korova, đubri, okopava i podiže na određenu visinu iznad zemlje da bi se zaštitila od truljenja. U maju cveta, a u julu počinje da zri. Sto dana po cvetanju grožđe menja boju. Sadržaj šećera naglo raste a menja se i balans kiselina. U kasno leto počinje berba. Grožđe mora biti optimalne zrelosti, a berači moraju brati samo zdrave grozdove.

Kad stigne u vinariju, obavlja se finalna provera koja je vrlo skupa, što i utiče na cenu kvalitenog vina. U vinariji već u avgustu počinju pripreme za preradu grožđa. Proverava se oprema za fermentaciju, čiste se prese i tankovi. Obavlja se i fumigacija novih hrastovih buradi - ona se dime sagorevanjem sumporovih tableta pri čemu dim ubija mikroorganizme.

Grožđe sadrži sve što je potrebno da bi se napravilo vino. U najvećem broju slučajeva, grožđe se zdrobi, oslobodi peteljki i započinje fermentacija, proces u kojem se šećer iz soka grožđa pomoću kvasca prevodi u alkohol i ugljen-dioksid. Veoma je važno da to drobljenje bude nežno, da se ne bi zdrobile semenke i vino tako dobilo gorak ukus. Ma koliko šašavo izgledalo, gaženje grožđa ne predstavlja samo zabavu. Ima veoma dobrih razloga da se ova praksa nastavlja a još se primenjuje u Portugaliji. Grožđe se sipa u široke kamene posude, ljudi unutra uđu bosi i divno se zabavljaju. Ljudsko stopalo je najfinije oruđe za drobljenje zrna grožđa jer ljudska težina nije prevelika, tako da se zrna zdrobe, ali se ne oštete. Pored toga, pokreti nogu mešaju sok i kožu grožđa, a to je način da se postignu maksimalna boja i ukus. Ovako se tretira najfinije grožđe.

Drugi način, koji ne uključuje drobljenje zrna grožđa, jeste karbonska maceracija. Ovim postupkom dobijaju se sveža "voćna" crna vina koja se piju mlada. Čitavi grozdovi fermentišu se u zatvorenim kontejnerima čime se ekstrahuje puno boje i voćnog ukusa. Grozdovi se stavljaju u tankove pune ugljen-dioksida i fermentacija se odigrava unutar svakog zrna. Zrna vremenom puknu i fermentacija se nadalje odvija normalno. Istovremeno, masa se hladi da bi zadržala aromu. Burad treba da budu napunjena do vrha jer tako vino neće oksidirati i pokvariti se.

Na kraju procesa fermentacije, ćelije kvasca su mrtve, one postepeno padaju i formiraju sediment, a da bi se dobilo kvalitetno vino, ono se prečišćava presipanjem da bi talog ostao na dnu bureta.

Za flaširanje treba odabrati pravi trenutak. Ni prerano jer neće dostići pun potencijal, a ni prekasno, jer će izgubiti svežinu. Pre flaširanja, vino se klasifikuje. Vino u različitim buradima može biti različitog ukusa. Zato se, ako se želi visokokvalitetno vino, odvoji samo najbolje, a ostalo se baca.

Na kraju dolazi čep. Još su Rimljani koristili čep od hrasta. Hrastovina se suši, tretira fungicidima i seče. Najkvalitetniji čepovi su najduži i najglatkiji. Većina dolazi iz Španije i Portugalije i mogu da traju i do 50 godina. Vino koje stoji u flaši treba čuvati oboreno, tako da se čep ne osuši i ne smanji a u boci se dešavaju različiti hemijski procesi koji dovode do kompleksnog ukusa.

Vino se uglavnom pije u toku obroka zato što dopunjuje ukus onoga što jedemo, ali nikako ne sme da guši ukus jela. Dobro vino okupira čula svojom bojom i mirisom, i to je jedinstvena crta koja upućuje na estetski i umetnički kvalitet.

Tako se, na primer, belo vino pije uz ribu, piletinu, salate, testeninu a crno vino uz meso, jake sireve i začinjenu hranu. Kao i kod gotovo bilo koje hrane ili pića, velike doze vina mogu biti štetne za naše zdravlje, ali isto tako, umerene doze nam mogu biti i jako korisne.
Kada govorimo o zdravstvenom aspektu vina onda mislimo na umerenu konzumaciju. Na ovo pitanje najbolji odgovor dao je u 16.veku Švajcarac Paracelsus, jedan od pionira medicinske hemije: "Samo količina čini da jedna stvar bude otrov ili ne bude".

Umerena konzumacija crnog vina ima zdravstvene prednosti. Naučnici su otkrili da su crna vina bogata flavonoidima najbolja za zdravlje. Flavonoidi su najpoznatiji po svojim antioksidativnim svojstvima koja pomažu telu da se bori protiv kancerogenih, virusnih i alergijskih neprijatelja. Resveratrol - snažan antioksidans koji se nalazi u grožđu - može biti ključni sastojak u crnom vinu. Dok efekti resveratrola u ljudima zahtevaju dalju istragu, on može da spreči rast ćelija raka, uključujući rast ćelija raka dojke. Takođe može da ponudi kardiovaskularne beneficije koje vas štite od ateroskleroze - stanja koje karakteriše prisustvo masnih naslaga na zidovima arterija.

Doktori preporučuju da svaki dan popijete čašu vina uz ručak ili večeru, ali upozoravaju da ne smete preterati kada pijete "piće bogova". Dnevna doza u umerenom iznosu od crnog vina zaista može učiniti čuda za telo.