Verujte svojim „Aha!“ momentima

U nizu eksperimenata koje je sproveo tim istraživača utvrđeno je da kroz iznenadno uviđanje nekog rešenja često to rešenje bude tačnije i bolje za rešavanje problema, nego ono dobijeno analitičkim razmišljanjem.

„Kod svesnog, analitičkog razmišljanja možemo ponekad da žurimo ili budemo nemarni, što dovodi do greške pri rešavanju problema", rekao je član tima Džon Kunios, profesor na Dreksel koledžu umetnosti i nauka i koautor knjige "Eureka faktor: Aha momenti, kreativni uvid i mozak".

Međutim, naše nesvesno i automatsko - ne možemo tako da poremetimo. Kada je proces rešavanja nekog problema spontan, kada ne razmišljamo mnogo, sve ključne tačke tog problema su povezane u podsvesti, a rešenje se pojavljuje u svesti kao „Aha!" momenat.

„To znači da kada je stvarno potrebna kreativna i prodorna ideja, često je najbolje da se sačeka da se „sama pojavi", pre nego da postoji težnja za ideju koja je rezultat analitičkog razmišljanja„ kaže Kunios.

Eksperiment je sproveden kroz različite vrste vremenskih slagalica: jezičke slagalice, slagalice sa vizuelnim elementima i slagalice koje su kombinacija jezičkih i vizuelnih.

Pokazalo se da su oni odgovori koji su se desili kao iznenadne ideje (takođe opisani kao „Aha!" trenuci) u većem procentu bili tačniji, naspram odgovora koji su posledica analitičkog razmišljanja.

Osim toga, naučnici su zaključili da ljudi koji imaju tendenciju da se više oslanjaju na nesvesno, verovatno bi pre propustili zadati rok, nego da ga ispoštuju, a da daju netačne odgovore. Oni koji su odgovorili na osnovu analitičkog razmišljanja (koji su stvarali ideje svesno i namerno) mogli su da daju odgovore do isteka roka, mada su ti odgovori bili pogrešni. 

Hmm ili Aha!

"Rokovi stvaraju pozadinski osećaj anksioznosti. Anksioznost pomera nečije mišljenje od pronicljivog ka analitičkom. Rokovi su korisni da zadržite ljude na zadatku, ali ako su potrebne kreativne ideje, bolje je imati fleksibilan ciljni datum. Tačan rok će dati rezultate, ali su manje šanse da ti rezultati budu kreativni. " objasnio je Kunios.

Analitičko mišljenje je najbolje koristiti za probleme u kojima su poznate strategije za rešavanje problema, kao što su aritmetičke, smatraju istraživači. Za nove probleme, bez određenog puta za pronalaženje rešenja, „Aha!" momenti su često najbolji.

Nova studija pokazuje da više pažnje treba posvetiti ovim iznenadnim mislima. "To znači da u svim vrstama ličnih i profesionalnih situacija, treba shvatiti ozbiljno kada osoba ima istinsku, iznenadnu ideju", rekao je Kunios.