Grisnjana - utočište umetnika

Okružen zelenim brežuljcima i magičnim „belim" zemljama, u unutrašnjosti poluostrva, smešten iznad slikovite doline reke Mirne, neizostavna je destinacija onima koji otkrivaju „istarsku škrinju sa blagom". Ali ovo mesto je i mnogo više od toga...

Kako istoričari tvrde, područje Grožnjana bilo je naseljeno još u praistoriji. Za vreme Rimske imperije tu je podignuto mnogo građevina a trgovina je cvetala. Srednji vek beleži nove doseljenike i brojne napade, zbog kojih se podižu nove zidine i kaštel. U sačuvanim spisima taj gradić se prvi put pominje, i to pod imenom Pijemonte, 1102. godine, kada je njegov kaštel sa celim posedom poklonjen akvilejskoj crkvi. Od 13. do sredine 14. veka njime je upravljala Venecija i tada dolazi do velikog obnavljanja zidina grada jer je postao važan odbrambeni deo Serenisime. U to vreme Grožnjan je još imao izlaz na more preko luke Baštije, koju su na reci Mirni podigli Mlečani. Gradile su se palate, crkve, renovirala su se oronula zdanja... Pamti Grožnjan i veoma teške periode kada je epidemija kuge gotovo pokosila stanovništvo. Bilo je i velikih stradanja, naročito za vreme Uskočkog rata u 17. veku, a nakon rata i pada Venecije grad je bio gotovo napušten. Smene vlasti, dolazak Napoleona pa zatim Habzburgovaca nisu naročito promenili grad, koji je već polako propadao i tonuo u zaborav. Dolazak Italijana, Prvi pa Drugi svetski rat donose još više patnje za Grožnjan i njegove stanovnike, koji u sve većem broju napuštaju grad i okolinu... Nešto posle oslobođenja i pripajanja Jugoslaviji beleži se blagi uspon u broju stanovnika.

Od grada duhova do grada umetnosti

Grad umetnika je sinonim za Grožnjan a priča o njemu kao takvom počinje ne tako davne 1965. godine, kada je pokrenut projekat revitalizacije napuštenog grada. U to doba Grožnjan je delio sudbinu sličnih zaboravljenih gradića. Opustošen i oronuo, spao je na svega desetak „živih" kuća. Stare kuće potpuno ruinirane, ulice zapuštene, obrasle u korov, jedva poneka duša u teskobnoj tišini ... Grožnjan se pretvorio u grad duhova a njegov srednjovekovni izgled i karakter samo su pojačavali takav utisak. Bio je dovoljan samo jedan dobar i promišljen potez ondašnjih vlasti da se grad dȃ na korišćenje umetnicima i da oni u njega pohrle iz svih krajeva sveta.

Kao da je magija oživela mesto. Umetnici su dobili na doživotno korišćenje grožnjanske kuće, a od njih su nastale predivne galerije, umetnički ateljei, prostori za edukaciju, komune za ljude kojima nije bitno ko si i odakle si sve dok „govoriš" jezikom kulture i umetnosti. Zbog zanimljive istorije grada, koja je zapisana u svakom kutku i prirodno se prožima sa sadašnjošću, drevni kašteli, stare crkve, nenametljive palate - sve je zablistalo novim sjajem a da u isti mah nijedno renoviranje, restauracija i nadogradnja nisu poremetili izgled i uništili autentičnost čarobnog gradića. Sve izgleda kao nekada: netaknuta priroda, netaknuti grad, ali prepun lepote koja izbija iz svakog kamena, iza svakog ćoška, stepenika, ulice. Iz umetničkih radionica dopiru glasovi predavača, prepliću se engleski, hrvatski, italijanski, srpski, francuski, slovenački, čuju se i violine, zvuk klavira i poneki nadahnuti recital nepoznatih autora.

Iza otvorenih vrata živopisnih ateljea otkrivaju se novi svetovi umetničkih vizija pretočeni u neobične skulpture, autentične ukrase, čudesan nakit i lepe suvenire. Ulice su galerije, slike krase spoljašnje zidove kamenih kuća, na stepeništima su nanizane skulpture i umetnine a dvorišta su kao ateljei pod vedrim nebom.

Turisti, izmešani sa onima koji su preko leta u toj maloj zajednici, lako se prepoznaju po nemirnim očima, punim neverice i divljenja; krećući se u miru i laganim hodom, dižu pogled na sve strane da im slučajno nešto od te lepote ne promakne. Tako malo mesto, a toliko toga da se vidi, oslušne, zapamti. Naročito leti mladost kao da okupira grad. Pohrle mladi željni znanja i neobičnog iskustva u Grožnjan da uče od poznatih i priznatih predavača sa svih meridijana. Svako odatle ponese nešto, neko novo znanje, novo iskustvo, novu inspiraciju, neko uzdah za davnim vremenima, neko utehu, neko nadahnuće za nove životne izbore. Uz miris lavande i tartufa, ukus malvazije, pljukanaca i domaćih fuža, mnogo toga se nauči o tradiciji samog kraja i uvek, ali uvek poželite da se vratite u taj grad.

Sve se može prepustiti zaboravu... Napuštene kuće, sela, gradovi, napušteni ljudi, deca, napuštene duše. I tako lagano i neprimetno venemo, nestajemo, a sa nama i naš identitet, naša istorija, izbledi tako i ideja o budućnosti. Živi se brzo, sada i odmah, sve dok se ne sagori, a iz pepela ništa nići neće. Zato je svaki povratak u prošlost, u smislu oživljavanja zaboravljenih i napuštenih gradova i sela, dar novim generacijama koje otvaraju i šire nove horizonte, prenoseći nešto od istorijskog nasleđa i tradicije u nove vizije budućnosti. Ono što ljudi napuste, razruše, ostave, zaborave samo umetnost može da popravi, izmeni, izleči.

Za preporuku:

Dan Grožnjana - tradicionalna proslava sa zabavnim, kulturnim i sportskim programom, 15. 6 - 20. 6.

Džez iz bek (Jazz is back), međunarodni džez festival, sa najboljim svetskim džez izvođačima, 2. 7 - 2. 8.

Eks tempore (Ex tempore), međunarodna slikarska manifestacija, 23. 9 - 26. 9.

Enološki i gastro festival, izložba vina i tartufa, 26. 9.