Stiv Džobs – „romantični individualac”

Priča o Stivu Džobsu se perfektno uklapa u ideju o romantičnom individualizmu koga američka kultura u poslednje vreme ne može da se zasiti, iako se zapravo radi o velikoj zvezdi u svetu biznisa.

„Džobs je zanimljiv karakter, ali ako baziramo priču na značaju nečijeg izuma, onda bi to bili drugi ljudi poput kompjuterskog genija Denisa Ričija koji je doprineo razvitku softvera, programski jezik C njegov je izum, zajedno sa mnogim drugim stvarima koji danas čine desktop računare, smartfonove ili tablete”, ili priča o Daglasu Engelbartu koji je promenio koncept računara koji su bili u upotrebi do kasnih šezdesetih, pronalazaču kompjuterskog miša i „prozora" u operativnim sistemima računara.

Za obojicu naučnika može da se kaže da su izumeli mnogo važnijih stvari od Stiva Džobsa, ali gde su veliki holivudski filmovi, dokumentarci i bestseler biografije o Ričiju i Egelbartu i desetinama drugih značajnih inovatora čiji doprinos društvu je daleko značajniji od jedne zvezde biznisa?

Dakle, treba da postoji drugi razlog da se priča o Džobsu toliko transponuje još od osamdesetih godina.

„Mislim da je to pitanje američke kulture, volimo ovakve priče - o čoveku koji ne mari za konvecije, sledi svoju strast i obogati se radeći ono što želi", kaže Striter.

Opsesija Stivom Džobsom počela je 2011. godine kada je napustio mesto prvog čoveka Epla. To se fino uklapa u romantični individualni koncept koji američka kultura voli. Više od jednog veka u američkom društvu se vodi polemika o velikim korporacijama, da li su dobre ili loše, i kakav stav da zauzmemo po tom pitanju?

Korporacije nas zasipaju sa lepim stvarima, od automobila do mikrotalasnih rerni, ali su ipak bezlične, glavni su zagađivači okoline, imaju neverovatnu moć i kreiraju nejednakosti u društvu. U vestima, uspešni direktori su zaštitna lica korporativnog kapitalizma, predstavljaju posebne i hrabre ljude. Američki mediji gotovo redovno izveštavaju o biznis zvezdama poput Edvina Lenda, prvog čoveka Polaroida, Džeka Velša, prvog čoveka Dženeral Elektriksa, ili Ričarda Brensona, vlasnika korporacije Vrdžin. Naravno, priče ne nastaju tek tako, zvezde biznisa imaju svoje portparole i publiciste isto kao i političari u vreme izborne kampanje.

Na žalost, proizvodnja i propaganda kojom zvezde biznisa postaju bogate i slavne ipak utiče na humanost u društvu smatra Striter „Jer jedan Ajfon ne bi postojao da nema vredne radnice u južnoj Kini koja sklapa telefon za veoma malu platu. Ili bez na milione napisanih kompjuterskih kodova koje su programeri širom sveta radili desetinama godina unazad, ili na hiljade inženjera koji su usavršavali proizvod." Imajući sve ovo na umu autor studije zaključuje: „Zapamtite, film o Stivu Džobsu se ne bavi pitanjem kako da vodite korporaciju, isto onoliko koliko se Hamlet ne bavi pitanjem kako voditi državu."