Empatija se može naučiti

Ovaj studijski nalaz je veoma važan jer je upravo nedostatak empatije okidač brojnih konflikata među ljudima različitih nacionalnosti i kultura. Mirna koegzistencija različitosti je cilj koji se može dosegnuti upravo razvojem pozitivnog iskustva i empatije.

Autori studije sprovedene na Univerzitetu u Cirihu su tragali za odgovorima na pitanja da li se empatija može naučiti i kako pozitivna iskustva s različitim ljudima utiču na empatički moždani odgovor.

Psiholog i neurolog Grit Hajn je okupio tim stručnjaka da bi tokom zajedničkog istraživanja izmerili moždane aktivnosti kod ispitanika sa pozitivnim iskustvima u kontaktu s različitim grupama ljudi. Ispitanicima je rečeno da tokom testiranja mogu povremeno očekivati bolne šokove na rukama. Otkrili su da članovi njihove grupe ali i nepoznati ljudi ili stranci, mogu dati svoj novac da bi ih poštedeli doživljaja takvog bola. Posmatrane su i beležene njihove moždane aktivnosti pre i posle takvih iskustava.

Na samom početku ove studije, bol koji oseća stranac odnosno pripadnik druge grupe, izazivao je slabu moždanu aktivnost kod subjekta. Značajan porast intenziteta moždanog odgovora u vidu empatije zabeležen je kada je porastao broj pozitivnih iskustava sa pripadnicima drugih, stranih grupa.

Rezultat studije pokazuje da što je pozitivno iskustvo češće i bogatije, to je veći porast neuralne empatije. Povećan empatički odgovor mozga prema pripadnicima drugih grupa, nepoznatim ljudima ili strancima, rezultat je neuroloških signala nastalih tokom procesa učenja kroz dobro iskustvo sa strancima.

„Ovi rezultati su nam takođe otkrili da pozitivno iskustvo sa strancima ima tendenciju transfera i širi empatiju i na sve druge pripadnike grupa stranaca“, objasnio je psiholog i neurolog Grit Hajn.

Generalizacija dobrih iskustava koja rezultiraju empatijom je od presudne važnosti za razvoj tolerancije i kulture koja neguje bogatstvo različitosti.