Novi album Nenada Vasilića “Non-Artificial“ – važnost stvarnog ljudskog kontakta i muzike koja nastaje iz tog trenutka

Vasilić, Nišlija koji više od tri decenije živi i stvara u Beču, ističe da je naziv albuma simboličan i da predstavlja svojevrsni odgovor na savremene trendove u muzici.

„Pre svega, bilo mi je važno da se osvrnem na vreme u kome živimo, gde se veštačkoj inteligenciji daje ogroman značaj i gde je ona danas prisutna čak i u muzičkom stvaralaštvu. S jedne strane, to mi deluje pomalo apsurdno, a sa druge možda jeste neki novi kreativni alat koji tek treba da razumemo", rekao je on.

Album je sniman bez veštačke inteligencije i nosi ljudsku emociju, intuiciju i nepredvidivost.

„Ono što sam želeo da kažem nazivom ‘Non-Artificial’ jeste da smo ovaj album snimili na jedan ‘old skul’ način – onako kako su se albumi snimali decenijama unazad. Sve je odsvirano kroz stvarnu ljudsku interakciju, reagovanje u realnom vremenu, kroz zajedničku svirku bez dosnimavanja, bez popravki i bez ikakve upotrebe veštačke inteligencije. Ta vrsta spontane interakcije je nešto što je, po mom mišljenju, i dalje nemoguće potpuno preneti ili reprodukovati veštačkom inteligencijom, jer u sebi nosi ljudsku emociju, intuiciju i nepredvidivost. Zato se album i zove ‘Non-Artificial’ – kao podsećanje na važnost stvarnog ljudskog kontakta i muzike koja nastaje iz tog trenutka“, rekao je Vasilić.

Po prvi put, Vasilić je album snimao sa muzičarima mlađe generacije – sinom Vukom Vasilićem na pikolo basu, Samom Hudetom na klaviru i „Fender Rhodes“-u i Peđom Milutinovićem na bubnjevima.

„Ceo život sam svirao sa starijim i veoma iskusnim muzičarima, kao i sa ljudima moje generacije i senzibiliteta. Sa druge strane, mlađi muzičari u bend donose novu energiju, svežinu i drugačiji pogled na muziku. Njihov pristup često nije nužno moj prvi, ali mi je bilo važno da im ostavim prostor za inicijativu i da upravo kroz tu razmenu nastane nešto novo“, naveo je Vasilić.

Ističe da mu saradnja sa sinom ima poseban značaj.

„Njemu nisam morao mnogo da objašnjavam kako želim da muzika zvuči, jer od samog početka njegovog bavljenja muzikom stalno razmenjujemo ideje, slušamo zajedno muziku i razvijamo sličan muzički senzibilitet. Zato mi je bilo važno da upravo on svira pikolo bas na ovom albumu – ne samo zbog samog instrumenta, već zato što je potpuno razumeo moj pristup muzici, gotovo instinktivno, a i genetski“, dodao je Vasilić.

Albumom “Non-Artificial“ Vasilić obeležava 25 godina stvaralačkog rada. Kaže da se tokom tog perioda mnogo toga promenilo, ali da je odnos prema muzici ostao isti.

„I dalje sam isti čovek koji je i pre 25 ili 30 godina pravio albume i pokušavao kroz muziku da kaže nešto iskreno i lično. Važno mi je da albumi imaju kontakt sa vremenom u kome nastaju i sa ljudima koji ih slušaju. Nikada me nije zanimala muzika kao neko izolovano džez iskustvo bez dodira sa publikom i stvarnim životom“, istakao je Vasilić.

Album otvara kompozicija “Seven Riff“, a zatvara “Seven Drops“, što je i naziv Vasilićevog albuma iz 2012. godine.

„Sedmica u sebi ima neku posebnu energiju i prirodan tok koji me i dalje inspiriše. Taj broj je vremenom postao neka vrsta mog zaštitnog znaka i nešto što se na različite načine provlači kroz moje albume i muziku koju radim“, objasnio je Vasilić.

Posebno mesto na albumu zauzima kompozicija “Nostalgia“, za koju kaže da nosi snažnu i duboku emociju.

„Nostalgija mi je uvek delovala kao veoma subjektivna i pomalo neobjašnjiva emocija. To je neka seta i melanholija koju svi nosimo u sebi na različite načine. Kada sam završio ovu kompoziciju, jednostavno sam imao osećaj da upravo tako zvuči — nostalgično, ako nostalgija uopšte može da ima svoj zvuk i svoju boju“, naveo je Vasilić.

Među kompozicijama se izdvaja i „Medna“, džez balada u ritmu od sedam osmina, koju Vasilić opisuje kao jedan od najboljih preseka svog muzičkog izraza.

„Mislim da dosta govori o toj mojoj stalnoj potrebi da povežem džez i muziku zapadnog sveta sa našim južnim, balkanskim senzibilitetom. Imam osećaj da se upravo kroz takve balade u sedam osmina i kroz jednostavne muzičke forme ta veza možda najdublje oseća“, istakao je Vasilić.

Trenutno nastupa širom Evrope, promovišući novi album koji je već privukao pažnju muzičke javnosti.

„Poslednjih petnaestak godina ljudi su me uglavnom povezivali sa zvukom harmonike i saksofona, bez bubnja. Ovde je situacija drugačija – ‘Fender Rhodes’, klavir, pikolo bas i bubanj doneli su neku novu energiju i drugačiju atmosferu“, zaključio je Vasilić.