Ijan Mekelen: Gandalf bi pobedio Dambldora, moj stan u „Beogradu" sada je kancelarija gradskog veća

Slavni glumac sa titulom sera za Gardijan govorio je o promenama britanskog pozorišta u odnosu na pre šest decenija kada je počeo da se bavi glumom.

Prvi posao dobio je 1961. godine u pozorištu „Beograd" u Koventriju, prvom britanskom javnom pozorištu izgrađenom posle Drugog svetskog rata uz državna sredstva.

Pozorište je dobilo naziv po prestonici Srbije, jer su se dva grada zbratimila nakon što su oba teško stradala u bombardovanju.

„Moja nedeljna plata bila je osam funti, dovoljno da platim stan, koji je koštao tri gvineje, i da pristojno živim. Moj stan u Beogradu, napravljen za člana raspuštene trupe, danas služi kao kancelarija gradskog veća za obrazovanje i rad sa zajednicom. Ono što se nije promenilo od 1961. jeste entuzijazam publike za živo pozorište, bilo klasično ili novo napisano. Odlazak u pozorište i dalje je jedna od glavnih zabava u Velikoj Britaniji".

Glumac bi voleo da se vrati u vreme i upozna Šekspira jer ima nekoliko pitanja za pisca.

„Pitao bih ga: ’Dakle, jeste li vi zaista napisali te drame i igrali u njima? Siguran sam da jeste, ali neki prilično razumni ljudi u to ne veruju. Takođe, možete li da nacrtate plan originalnog pozorišta Glob, za koje sumnjam da nije imalo ona dva upadljiva stuba koji zaklanjaju pogled u današnjem Šekspirovom Globu na Saut Benku“, rekao je šaljivo vremešni Mekelen.

Mekelen se rado priseća nastupa na Glastonberi festivalu 2025. godine, kada je nastupio sa grupom „Sizor sisters".

„Za razliku od mnogih mojih prijatelja, nikada nisam želeo da budem pop pevač – ali je opojan osećaj nastupati pred oduševljenim fanovima. Ceo nastup delovao je kao jedan dugačak naklon publici, ispunjen ljubavlju i zahvalnošću", rekao je slavni glumac.

Gandalf kao deo njegove ličnosti

Mekelen je najpoznatiji po ulozi čarobnjaka Gandalfa u trilogiji Gospodar prstenova koja je rađena po romanima Džona Ronalda Ruela Tolkina.

„Zašto bi se uopšte borili? Ali Gandalf bi pobedio, naravno. On je originalni čarobnjak“, rekao je Mekelen.

Dominik Monagan tvrdi da je video Dejvida Bouvija na audiciji za Gandalfa, ali Mekelen ništa ne zna o tome.

„Nikada nisam uspeo da ubedim Pitera da potvrdi ko je odbio ulogu života. Što se Bouvija tiče, on nije bio jedina velika muzička zvezda koja je želela da bude jednako uspešna i u filmovima, ali u tome nikada nije u potpunosti uspeo. Iako je Gandalf povezan sa magijom i natprirodnim, mene je najviše privukla njegova ljudskost – neka vrsta starog skitnice koga biste mogli da sretnete kako luta putevima Srednje zemlje. Možda bi Bouijev upečatljiv izgled i glas više naglasili njegovu natprirodnu stranu“, smatra ser Ijan.

Glumac je vlasnik paba i smatra da se u njemu nalazi rekvizit koji goste odvraća od nevolja, jer nikog nikada nije izbacio.

„Možda zato što Gandalfov štap stoji iza šanka u pabu ’Grejps’ i odvraća hobite Srednje zemlje i goste iz Lajmhausa od nestašluka“, našalio se.

Najgori savet koji je dobio

Mekelen je krajem osamdesetih godina prošlog veka javno govorio o svojoj homoseksuanlosti, a to je kasnije dovelo i do najlošijeg saveta koji je dobio u karijeri.

„Posle predstave ’Bent’ Martina Šermana 1979. godine – drame koja je svet upoznala sa progonom homoseksualaca u nacističkim logorima Trećeg rajha – jedan od najpoznatijih i najcenjenijih britanskih glumaca došao je iza scene. Alek Gines je veoma formalno sedeo u mojoj garderobi, oduševljen predstavom, pre nego što me je pozvao na večeru. Glupo sam odbio", rekao je za Gardijan.

Posle 10 godina mu se ponovo ukazala prilika da sedi sa Ginesom, što je i prihvatio.

„Poveo me je na italijanski ručak u Pimliku, gde smo razgovarali o svemu i svačemu, dok nije pokrenuo pravi razlog zbog kog me je pozvao. Čuo je za moj rad na osnivanju organizacije ’Stounvol’ – grupe koja se borila da lezbejke i homoseksualci u Velikoj Britaniji imaju ista prava kao i svi ostali. Smatrao je pomalo neprikladnim da se glumci mešaju u javne i političke poslove i savetovao me je, gotovo molio, da se povučem. To je bio savet starije generacije koji nisam poslušao“, istakao je Mekelen.

Za kraj intervjua, Mekelen se osvrnuo i na Hamletovo pitanje.

„Kada sam igrao Hamleta u kasnim dvadesetim, mislio sam da ’biti’ znači živeti punim plućima. Kada sam se ulozi vratio pre nekoliko godina, shvatio sam da Hamlet odgovor daje na kraju drame rečima: ’Neka bude’. I ja danas mislim tako“, poručio je britanski glumac na kraju.