Kan odaje počast Akiri Kurosavi sa 77. izdanjem plakata, koji slavi moć bioskopa

Ističući Kurosavino delo, festival ponovo potvrđuje uverenje: bioskop je univerzalno utočište, prostor za izražavanje i deljenje, gde su naša humanost i naša sloboda podjednako upisani u svaki kadar.

Organizatori festivala rekli su da poster služi kao svedočanstvo moći bioskopa, koji daje glas svima, bori se protiv zaborava, poziva na jedinstvo u suočavanju sa opasnostima i pomaže u lečenju i popravljanju živih. Dodatno, duboka poruka filma o ljubavi, integritetu i otpornosti pred ratom nastavlja da odzvanja u bioskopu.

Film, koji je režirao Kurosava u 81. godini, priča priču o baki, koja je preživela bombardovanje Nagasakija 1945. godine. U godinama sumraka, ona svojim unucima i američkom nećaku daje snagu koja se nalazi u ljubavi i integritetu kao štitu od užasa rata.

Filmski festival u Kanu okupiće najveće zvezde industrije u južnoj Francuskoj kako bi proslavili bioskop, a očekuje se da će holivudske zvezde, uključujući Džordža Lukasa, Meril Strip i Demi Mur, krasiti crveni tepih.

Ovogodišnji festival počinje 14. maja francuskom komedijom Drugi čin (Le Deuxième acte) reditelja Kventina Dipijoa u kojoj glavne uloge igraju Lea Sejdu i Vensan Lindon.

 Tokom ceremonije otvaranja, glumici Meril Strip će biti uručena počasna Zlatna palma. Na završnoj ceremoniji, jedanu će dobiti i Džordž Lukas.

Do 25. maja u Kanu će ukupno biti prikazano 230 dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja razvrstanih u 27 različitih programa. Ove godine prvi put će biti uvedena takmičarska selekcija sa ostvarenjima virtuelne i proširene realnosti, „koja pomeraju granice pripovedanja”.

Ko će na kraju otići kući sa palmom odlučivaće međunarodni žiri na čelu sa Gretom Gervig, uz glumice Lili Gledstoun, Evovu Grin i Ebru Džejlan, glumce Pjerfrančeska Favina i Omara Sia i reditelje Nadina Labakija, Huana Antonija Bajona i Hirokazu Kore-edu.

Ni ovo izdanje festivala neće proći bez bure

Filmski festival u Kanu retko prolazi bez bure, ali ovogodišnje izdanje može biti uzburkanije i nelagodnije od bilo kog izdanja u poslednje vreme.

Kada se u utorak razvuče crveni tepih sa Palate festivala, 77. Kan će se održati u pozadini rata, protesta, potencijalnih štrajkova i sve jačih #MeToo previranja u Francuskoj, koja se godinama u velikoj meri opirala tom pokretu.

Radnici festivala prete štrajkom. Rat Izraela i Hamasa, koji se akutno oseća u Francuskoj, gde žive najveće jevrejske i arapske zajednice u Evropi, sigurno će izazvati proteste. Ruski rat u Ukrajini ostaje u mislima mnogih. Kada se tome dodaju i ostali problemi koji muče industriju – uvek neizvesnu budućnost bioskopa, uspon veštačke inteligencije – i ovogodišnjem festivalu ne bi trebalo da nedostaje drame.

Biti spreman na sve je odavno koristan stav u Kanu. U skladu sa ovakvim burnim vremenima, filmska postava je puna intriga i upitanosti.

Iranskog reditelja Mohameda Rasulofa, samo nekoliko dana pre nego što će njegov najnoviji film Seme svete smokve debitovati na takmičenju u Kanu, Islamski revolucionarni sud osudio je na osam godina zatvora. Film ostaje na rasporedu u Kanu.

Povratak starih znanaca

Jedan od najiščekivanijih naslova ove godine nesumnjivo je Megalopolis Fransisa Forda Kopole, reditelja u trci za treću Zlatnu palmu sa još 21 ostvarenjem iz 12 zemalja.

Kopoli nije strana kanska drama. Nedovršena verzija Apokalipse sada donela mu je (u nerešenom rezultatu) drugu Zlatnu palmu pre više od četiri decenije. Kopola je ideju za film dobio još 1979, a od 1983. aktivno radi na njoj, uz brojne prepreke. Konačno je 2019. uložio 150 miliona sopstvenog novca i projekat priveo kraju.

U zvaničnoj konkurenciji očekuje se premijera filma Šegrt Alija Abasija sa Sebastijanom Stanom u glavnoj ulozi mladog Donalda Trampa. Biće tu i novi filmovi Kevina Kostnera, Paola Sorentina, Šona Bejkera, Jorgosa Lantimosa i Andree Arnolda.

Neki od filmskih stvaralaca koji dolaze na festival ove godine već su čvrsto uklopljeni u kansko znanje. Pol Šrader je bio na festivalu pre skoro 50 godina kao scenarista Taksiste Martina Skorsezea. Osvojio je Palmu 1976. Šrader se vratio u konkurenciji za Zlatnu palmu sa filmom Oh, Kanada, adaptiranom po romanu Rasela Benksa, sa Ričardom Girom u glavnoj ulozi.

A za potencijalno bure baruta u Kanu tu je i zapaljiva bomba Furiosa: A Mad Max Saga. Film, apokaliptična distopija, vraća reditelja Džordža Milera na festival na koji se prvi put zaljubio kao član žirija.

Afera Džudit Godreš

Reflektori na početku festivala mogu pasti na Džudit Godreš. Francuska rediteljka i glumica ranije ove godine izjavila je da su je reditelji Benoa Žako i Žak Doalon seksualno napastvovali dok je bila tinejdžerka, optužba koja je potresla francusku kinematografiju. Žako i Doalon su negirali optužbe.

Iako je veliki deo francuske filmske industrije ranije oklevao da prihvati #MeToo pokret, Godreš je izazvala širi odziv. Ona je strastveno govorila o potrebi za promenama na Cezarima, francuskom ekvivalentu Oskara, i pred komisijom francuskog Senata.

Ovo je najnovije poglavlje u tome kako je #MeToo odjeknuo na najvećem svetskom filmskom skupu, nakon protesta 82 žene na stepenicama Palate 2018. i obećanja o rodnom paritetu 2019. godine. Kan je često bio izložen kritikama jer nije pozvao više žena filmskih stvaralaca u zvaničnu konkurenciju, ali festival daje punu podršku Godrešovoj, i obećava još mogućih #MeToo otkrića tokom festivala.