Ejbel Ferara ekskluzivno za RTS: Već smo u svetskom ratu

Jedan od najvećih reditelja današnjice, Ejbel Ferara, autor kultnih filmova „Zli poručnik“ i „Kralj Njujorka“ na 79. Filmskom festivalu u Veneciji pažnju je privukao novim filmom „Otac Pio“. U ekskluzivnom intervjuu za RTS otkriva zbog čega je priča o istorijskim podelama i danas aktuelna.

Iako naslovljena Otac Pio, istorijska drama koja nas vraća u vreme nakon Prvog svetskog rata, nije biografski film o mističnom, kontroverznom italijanskom monahu, stigmati (igra ga Šajla Labaf) – koji je postao poznat u vreme uspona fašizma i rastućeg otpora komunista u Italiji.

Ejbel Ferara, rođen u Bronksu, sada nastanjen u Rimu, fokus stavlja na 1920. i apokaliptični događaj koji je promenio tok istorije – masakr nad narodom nakon što je u gradu na jugu Italije, desnica izgubila na prvim slobodnim izborima.

Otac Pio je kompleksna višeslojna priča. Govori o društvenim i ideološkim podelama u prošlosti koje i danas postoje. Koliko ste težili univerzalnosti?

– To se dešava i danas. Zato smo posvetili film ratu u Ukrajini. Sve se ponavlja. Dogodilo se i u Americi prošlog januara. Bili su izbori. Neko izgubi, potegne se oružje, sledećeg trenutka ceo svet je u ratu. Po mom mišljenju, to što se desilo 1920. bio je zapravo prvi događaj Drugog svetskog rata. Pomislite samo koliko je ljudi stradalo tokom tog rata, sedamdset pet miliona. To je sumanuto.

U vašem ranijem filmu 4:44 Poslednji dan na Zemlji, govorili ste o smaku sveta. Kontekst Oca Pija je takođe mračan i deluje kao početak kraja sveta. Gde smo danas – uz pandemiju, rat, finansijsku krizu, globalno zagrevanje?

– Nalazimo se usred svetskog rata, priznali to ili ne. Mislite da ovo što se dešava u Ukrajini nije svetski rat? Pominju se atomske bombe. I pandemija je ratni čin. Virus je veštački. Da li je potekao od slepog miša ili ne – nije bitno. Poenta je da svaka zemlja proizvodi viruse kao oružje. Priča li iko o miru, da li ijedna zemlja govori o rešenju za ovu situaciju? Ne. Priča se o nafti i o oružju. Niko ne govori kako ovo da se završi. Osim normalnih ljudi, nikoga to ne zanima.

Da li se način na koji snimate filmove promenio, nakon što ste se iz Amerike preselili u Evropu?

– Sigurno, menjam se svakog dana. Ja sam za slobodan život u potrazi za srećom, za vladavinu ljudi nad ljudima, za ljude. To mi je u duši i verujem u to. I verujem u život koji nikom ne šteti. Nismo ovde da patimo.