Mikrobiom u ustima: Skriveni svet bakterija koji utiče na celo telo

U ustima se nalazi čitav jedan svet mikroorganizama koji ima važnu ulogu u našem zdravlju. Ta zajednica bakterija, gljivica, virusa i drugih mikroorganizama naziva se oralni mikrobiom.

Kada je u ravnoteži, ovaj sistem pomaže očuvanju zubne gleđi, zdravlju desni, varenju, održavanju odgovarajuće kiselosti u ustima i zaštiti od štetnih mikroorganizama.

Međutim, kada dođe do poremećaja ravnoteže, stanja poznatog kao oralna disbioza, mogu se pojaviti problemi poput karijesa, neprijatnog zadaha, upale desni, krvarenja, gljivičnih infekcija i drugih oboljenja usne duplje.

Smatra se da u prosečnim ljudskim ustima živi između 300 i 700 različitih vrsta mikroorganizama. Oralni mikrobiom je, posle crevnog mikrobioma, jedna od najvećih zajednica mikroorganizama u ljudskom telu.

Kako bakterije u ustima utiču na zdravlje

Mikroorganizmi u ustima nisu samo „dobri“ ili „loši“. Važno je da postoji ravnoteža između njih.

Korisne bakterije učestvuju u procesima varenja, pomažu razgradnju hrane, doprinose očuvanju minerala u zubima, štite od štetnih organizama i mogu da utiču na smanjenje upala.

Problem nastaje kada se ta ravnoteža naruši. Tada neke bakterije koje inače mogu da postoje bez posledica počinju da doprinose nastanku bolesti.

Znaci da oralni mikrobiom nije u ravnoteži mogu biti: naslage na zubima koje su guste, lepljive i neprijatnog mirisa, loš zadah, krvarenje ili povlačenje desni. osetljivi zubi, ranice u ustima, gljivična infekcija usne duplje, karijes i bolesti desni.

Neravnoteža mikroorganizama povezuje se i sa nekim stanjima koja ne deluju direktno povezana sa ustima, jer pojedine bakterije mogu dospeti u druge delove tela.

Šta narušava ravnotežu u ustima

Na oralni mikrobiom utiču brojne navike i faktori iz svakodnevnog života.Među najčešćim uzrocima poremećaja su ishrana bogata šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, nedovoljna higijena zuba, suvoća usta, pušenje, alkohol, stres, loš san i neka zdravstvena stanja ili lekovi.

Naučnici sve više smatraju da karijes i bolesti desni nisu samo posledica prisustva „loših“ bakterija, već promene celokupne zajednice mikroorganizama u ustima.

Kada se ravnoteža pomeri u korist bakterija koje stvaraju kiseline, povećava se rizik od oštećenja gleđi i upale desni.

Kako očuvati zdrav oralni mikrobiom

Cilj nije potpuno uklanjanje svih bakterija iz usta, jer zdrav mikrobiom zavisi od raznovrsnosti i ravnoteže mikroorganizama.

Dobra oralna higijena je jedan od najvažnijih koraka. To podrazumeva redovno pranje zuba, čišćenje prostora između zuba koncem ili interdentalnim četkicama, kao i održavanje jezika čistim ako postoje naslage.

Važno je i piti dovoljno vode kako bi se podržalo stvaranje pljuvačke, jer ona ima značajnu ulogu u očuvanju zdravog okruženja u ustima.

Ishrana takođe ima veliki uticaj. Namirnice koje mogu podržati zdrav mikrobiom uključuju povrće, voće, zdrave masti, fermentisanu hranu poput jogurta i kefira, kao i hranu bogatu vlaknima koja hrani korisne bakterije.

S druge strane, često uzimanje šećera i slatkih napitaka može podstaći rast bakterija koje doprinose kvarenju zuba.

Probiotici takođe mogu biti od koristi jer mogu pomoći u održavanju ravnoteže mikroorganizama. Ipak, njihovo dejstvo zavisi od vrste bakterija, količine i načina primene.

Stručnjaci naglašavaju da oralno zdravlje nije odvojeno od ostatka organizma. Dobar balans mikroorganizama u ustima povezan je sa zdravljem zuba i desni, ali i sa varenjem, imunitetom i kontrolom upala.

Ukratko, oralni mikrobiom nije samo priča o ustima – već o celokupnom zdravlju.