Efekti „čudotvornih“ antiamiloida u lečenju Alchajmerove bolesti trivijalni, pokazuje nova studija

Lekovi koji su predstavljeni kao prekretnica u lečenju Alchajmerove bolesti ne donose primetnu razliku kod pacijenata, navodi se u novoj obimnoj studiji.

Analiza kliničkih ispitivanja kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem ili blagom demencijom pokazala je da su efekti antiamiloidnih lekova na kogniciju i težinu demencije tokom 18 meseci bili „zanemarljivi“, dok su poboljšanja funkcionalnih sposobnosti „u najboljem slučaju mala“.

Ovakav zaključak predstavlja udarac za novu generaciju lekova osmišljenih da uspore Alchajmerovu bolest uklanjanjem naslaga amiloidnih proteina koji se akumuliraju u mozgu. Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, zajedno sa drugim proteinom – tau – koji formira toksične zapetljaje u neuronima.

Pregled koji je sprovela organizacija „Kokrejn“ koristio je zlatni standard metodologije za procenu podataka iz objavljenih kliničkih ispitivanja, ali su ga neki istraživači i organizacije kritikovali jer je objedinio rezultate starijih, neuspešnih lekova sa onima novijih, efikasnijih terapija.

„Nije iznenađujuće da, ako se objedine rezultati efikasnih i neefikasnih tretmana, dobijete mali ili nepostojeći prosečan efekat lečenja“, izjavio je Čarls Maršal, profesor kliničke neurologije na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu.

Antiamiloidni lekovi su predstavljeni kao prekretnica kada su klinička ispitivanja pokazala mala, ali statistički značajna poboljšanja kod pacijenata. Regulatorna tela širom sveta odobrila su lekove „lekanemab“ kompanije “Eisai” i „donanemab“ kompanije „Eli Lilly”, ali mnoge zemlje ih nisu uvrstile u javne zdravstvene sisteme.

Nova obimna analiza obuhvatila je 17 kliničkih ispitivanja koja su u proseku trajala 18 meseci. U njima je učestvovalo više od 20.000 ljudi, a procenjivano je sedam antiamiloidnih lekova kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem ili demencijom.

Edo Rihard, koautor pregleda i profesor neurologije u Medicinskom centru Univerziteta Radbaud u Holandiji, izjavio je da analiza nije pronašla „klinički značajan efekat na kognitivno opadanje ili težinu demencije“, kao i da su lekovi izazivali više otoka i krvarenja u mozgu nego placebo.

„Ovi efekti su suviše mali da bi ih pacijenti i negovatelji uočili“, rekao je Rihard, dodajući da su lekovi i opterećujući, jer pacijenti moraju da dolaze u kliniku na svake dva do četiri nedelje radi intravenskih infuzija, kao i na redovne magnetne rezonance radi praćenja mogućih otoka ili krvarenja u mozgu.

Takođe, branio je odluku da se objedine rezultati različitih lekova, jer svi imaju za cilj uklanjanje amiloida iz mozga i na sličan način procenjuju uticaj na pacijente. Pregled zaključuje da bi istraživači trebalo da istraže nove načine lečenja ove bolesti.

Robert Hauard, profesor psihijatrije starosti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da novi podaci iz ispitivanja antiamiloidnih lekova dovode u pitanje da li oni zaista menjaju tok Alchajmerove bolesti.

„Veoma je teško biti onaj koji to govori, ali mislim da nije pošteno prema pacijentima podizati očekivanja. Tužna istina je da čak ni najbolji lekovi ne postižu klinički značajan efekat“, istakao je Hauard.

Antiamiloidni tretmani neće biti jedino rešenje za izlečenje Alchajmerove bolesti i istraživanja se već usmeravaju ka širem spektru bioloških meta.