Dok spavamo, osmonoge bube prave zabavu na našem licu

Ne vidimo ih, niti možemo da osetimo ove noćne gmizavce, nazvane demodeks grinje, ali kao i skoro svaka odrasla osoba, imamo ih po celom telu. Ovi sićušni beskičmenjaci, dužine oko 0,15 milimetara do 0,4 milimetra, žive oko spoljašnjih delova folikula dlake i hrane se njihovim masnim sadržajem.

„Dok spavamo, oni izlaze i veoma su srećne, pare se, posećuju rođake, hodaju po našim licima. Čim se probudimo, vraćaju se u poru“, objašnjava dr Aleksandra Peroti, vanredna profesorka biologije beskičmenjaka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj.

Ako ste se zgrozili, nema razloga da se plašite. Demodeks grinje su češće naši prijatelji nego neprijatelji.

U zamenu za čišćenje prljavštine iz naših pora, ovim minijaturnim usisivačima nudimo naš melatonin, hormon koji se proizvodi u koži i koji nas uspavljuje, ali grinjama daje vitalnu energiju. I poput mikroskopskih vampira, grinje su evoluirale da izbegavaju ultraljubičaste zrake sunca, koje lako uništavaju njihovu DNK.

Lice obično ima do pet grinja po kvadratnom centimetru – mada ih je nemoguće videti golim okom bez stavljanja uzorka kože pod mikroskop.

Ako nam imuni sistem oslabi, populacije grinja ponekad mogu da se prekomerno razmnože, što dovodi do mnoštva kožnih i očnih oboljenja.

Kada grinje izazivaju probleme

Demodeks grinje mogu da se razmnože preko noći, uzrokujući prekomerni rast koji se naziva demodikoza.

Imunodeficijentne osobe, poput starijih osoba ili ljudi na hemoterapiji, podložnije su demodikozi i mogu imati inflamatorni odgovor na grinje i bakterije koje ih mogu kolonizovati. Zašto dolazi do upala, dermatolozi još uvek nemaju potpun odgovor.

„Ali ono što se zna jeste da divlje životinje ne dobijaju bilo kakve bolesti od grinja, ali domaći psi i mačke dobijaju. Dakle, možda kada smo se preselili u drugačije okruženje i način na koji smo evoluirali, genetska mutacija je ugrozila naše imunološke puteve“, napominje dr Ričard Loksli, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Francisku.

Upala se može manifestovati kao rozacea, akne, suvoća i ljuštenje, posebno na obrazima, kapcima, čelu i naborima gde se može nakupljati masnoća, navodi dermatolog dr Roberta Rikardo-Gonzalez, vanredna profesorka na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, koja je tesno sarađivala sa prof. Lokslijem na istraživanju grinja.

Da bi utvrdili da li su demodeks grinje uzrok iritacija kože, dermatolozi mogu pomoću lepljive trake ili laganim struganjem gornjeg sloja kože da uzmu uzorak i pogledaju pod mikroskopom.

Takođe, tokom rutinskog pregleda oka, oftalmolog može da proveri da li postoji voštano nakupljanje jaja i otpada demodeksa oko osnove trepavica. Kod pacijenata sa infekcijama kapaka, ovo nakupljanje je čest uzrok suvoće, svraba, gubitka trepavica, pa čak i ponovljene pojave čmičaka.

Sprečavanje i lečenje prekomernog rasta grinja

Za većinu zdravih odraslih osoba, nema potrebe za panikom zbog grinja demodeksa.

„Većina nas i nije svesna postojanja grinja i to bi trebalo tako i da ostane“, naglašava prof. dr Loksli. „Mogli biste da izazovete više štete tražeći probleme nego da ostanete agnostik u vezi sa tim. A ako imate problema, prvo bi trebalo da se obratite lekaru.“

Lekari preporučuju održavanje redovne higijenske rutine pre spavanja, uključujući blago sredstvo za čišćenje kako bi se uklonili ostaci i višak masnoće sa lica. Skinite šminku sa očiju i veštačke trepavice pre spavanja kako biste područje održali čistim i izbegli iritaciju osetljivog tkiva oko oka.

Osobe sa kožom sklonom aknama mogu da jednu ili dve večeri nedeljno koriste preparat sa retinoidom, ali dermatolozi naglašavaju da je umerenost ključna za negu kože pre spavanja. Pacijenti koji preteruju sa tretiranjem kože remete barijeru vlage što dovodi do prekomernog isušivanja ili prekomerne proizvodnje masnoće. U tim slučajevima grinje se mogu prekomerno razmnožavati.

Studije su pokazale da je redovan, adekvatan san takođe važan kako bi se sprečilo da koža prekomerno proizvodi sebum, masnu supstancu koja je poput hrane za grinje.

Za lečenje demodikoze, dermatolog može prepisati lokalni ili oralni preparat kako bi se populacije vratile na normalan broj.

Međutim, nije moguće potpuno i trajno se rešiti grinja.

Danas su tu, sutra ih nema?

Smatra se da se grinje demodeks prenose kontaktom sa našim majkama ubrzo nakon rođenja. Međutim, istraživači su 2022. godine otkrili da ova simbiotska stvorenja možda doživljavaju ono što ona naziva „dugoročnom evolutivnom smrću“.

Kod organizma koji su izloženi simbiotskom životu, dolazi do erozije genoma ili gubitka gena tokom vremena. Zato naučnici predviđaju da će se ovo nastaviti do tačke kada će grinje nestati.

Bez predatora, spoljnih pretnji ili konkurenata, demodeks grinje nemaju selektivni pritisak. A pošto se prenose između srodnih ljudi, populacijama nedostaje genetska raznolikost – drugim rečima, one su inbridirane.

Nije poznato koliko će izumiranje trajati, stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo da se radujemo ovome, ali ni da tugujemo – s obzirom na to da će se ljudi verovatno prilagoditi da im demodeks grinje budu manje potrebne kako budu izumirale.

Dugo su grinje bile na zlom glasu i okrivljavane za mnoge probleme, međutim, problem je naš imuni sistem, a ne sama grinja. Zato bi trebalo bi da ih smatramo našim vernim pratiocima.