Koji sportovi su najkorisniji za naše zdravlje i kako se baviti njima bez rizika

Karl Marks je rekao da definicija čoveka varira u zavisnosti od konteksta u kojem se razvija. Danas koncept zdravlja nije isti kao pre jednog veka, kada su epidemije poput gripa izazivale na stotine hiljada smrtnih slučajeva, a očekivani životni vek bio mnogo kraći. Dobrobit nije samo odsustvo bolesti, već ravnoteža između tela, uma i društvenih odnosa.

Ovaj princip je ono što se ističe svakog 7. aprila na Svetski dan zdravlja, koji zdravlje pozicionira u centar našeg života. Sport je, uz druge promenljive kategorije kao što je ishrana, jedan od najzdravijih načina da se što duže održimo u najboljem zdravstvenom stanju.

Međutim, nisu svi sportovi pogodni za sve. Pitanje koje se nameće svakome od nas je koju sportsku disciplinu bismo mogli da prilagodimo svojim ograničenjima i prednostima.

Nije fudbal baš za svakoga

Fudbal je sport koji se u mnogim zemljama sveta najviše praktikuje od malih nogu. Dr Eduardo Alegrija, kardiolog i šef odeljenja za rehabilitaciju srca Poliklinike Gipuzkoa, što je zvanična medicinska služba španskog Kraljevskog društva, ne okleva da prepozna kontradiktornosti ovog sporta.

„Profesionalni fudbal je spektakl, ali kao rekreativna aktivnost, vrednost se nalazi u ostalim prednostima koje pruža“, kaže dr Alegrija.

Iako sa fizičke tačke gledišta nije najkompletniji, jer uglavnom radi na donjem delu tela, njegova vrednost leži u društvenoj interakciji. „Promoviše kolektivni rad, međuzavisnost i upravljanje emocijama“, objašnjava dr Alegrija.

Onima koji žele da uvrste ovaj sport u svoj plan fizičkih aktivnosti, dr Alegrija jasno poručuje da ako postoje problemi sa zglobovima, gojaznost ili povrede koje se vraćaju, bolje je da se okrenu alternativnim aktivnostima kao što je „fudbal u kojem se hoda“, gde trčanje nije dozvoljeno što može da odgovara starijim ljudima, ili futsal za mlađe.

„Cilj nije pobeda, već uživanje i briga o svom zdravlju", naglašava kardiolog.

Na mentalnom nivou, fudbal pomaže u smanjenju stresa i promoviše zdrave navike, ali samo ako je intenzitet igre prilagođen mogućnostima svakog igrača.

Košarka kao škola života

Dr Visente Karatala, šef traumatologije i koordinator odeljenja za sportsku medicinu bolnice Kironsalud u Valensiji, opisuje košarku kao sveobuhvatan sport. „Poboljšava koordinaciju, brzinu, otpornost i kardiovaskularno zdravlje, a osim toga usađuje vrednosti kao što su disciplina i timski rad“, ističe dr Karatala. Ovaj sport je posebno koristan u formativnom dobu, ali zahteva prilagođavanje u odnosu na fizičko stanje svake osobe.

Među najčešćim povredama u košarci su uganuće skočnog zgloba i kolena, kao i tegobe u donjem delu leđa zbog loše tehnike, patelarna hondropatija zbog preopterećenja kolena i povreda stopala (Plantar fasciitis) usled preopterećenja treningom bez odgovarajuće obuće. Da bi se ove povrede sprečile, dr Karatala preporučuje obaveznu medicinsku procenu pre nego što se posvetimo ovom sportu, zatim postepen ulazak u ozbiljniji trening i jačanje centralnog dela tela, jer se u košarci aktivira praktično celo telo.

Na psihološkom nivou, ističe se sposobnost ovog sporta da smanji anksioznost, poveća samopoštovanje i stvori društvene veze.

„Košarka je siguran prostor da se izrazite bez osude. Razbija društvene barijere, stvara prave veze i ujedinjuje ljude u postizanju zajedničkog cilja, bez obzira na starost, poreklo ili nivo vladanja igrom, promovišući društvene veštine, empatiju i samopouzdanje u interakciji sa drugima“, precizirao je dr Karatala.

Tenis, tajna dugog i srećnog života

Razultati danskog istraživanja koje sprovedeno na više od 8.500 ljudi koji su praćeni tokom 25 godina, pokazali su da tenis produžava životni vek više nego druge aktivnosti.

Dr Minduhas Hudelis, specijalista na Teniskoj klinici Teknon, koji je poslednjih godina bio deo medicinskog tima angažovanog u finalu Dejvis kupa, preporučuje ovaj sport za sve uzraste.

Naravno, upozorava da je bez adekvatne pripreme – jačanja gluteusa, skočnih zglobova i donjeg dela leđa – verovatnoća od povreda velika.

„Prvo bih preporučio odlazak u teretanu. Ako smo zadobili povrede kao što su uganuće skočnih zglobova, problemi sa zglobovima ili velika telesna težina, moramo da sprovedemo sekundarnu prevenciju, izvodeći specifične vežbe u vezi sa tim", savetuje dr Hudelis i dodaje da ako, na primer, imamo problema sa kolenom, bilo bi dobro da vozimo bicikl najmanje 15 minuta.

Osim fizičkog, tenis je melem za um – oslobađa endorfine, smanjuje kortizol i poboljšava kvalitet sna. „On izoštrava kognitivne funkcije kao što su pamćenje i pažnja“, naglasio je dr Hudelis.

Pripadnost klubu takođe podstiče nova prijateljstva i zdrave navike, stvarajući mrežu podrške čak i u slučaju povreda.

Trčanje zaduženo za prevenciju i dobro stanje kardiovaskularnog sistema

Trčanje nije samo puko pomeranje nogu. To je čin ljubavi prema sebi i održavanje u dobrom stanju srca, organa koji najviše koristimo.

Dr Hose Anhel Kabrera, šef kardiologije u Univerzitetskoj bolnici Kironsalud u Madridu, ističe prednosti trčanja u prevenciji bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes ili visok holesterol.

Ipak, treba ga praktikovati umereno i prilagoditi svakom uzrastu, upozorava dr Kabrera. Kod dece bi, na primer, trčanje trebalo da bude nalik na igru, a ne obavezu, ističe specijalista kardiologije podsećajući na preporuku SZO.

Za osobe sa viškom kilograma ili problemima sa zglobovima, dr Kabrera predlaže da pre trčanja počnu sa lakšim aktivnostima kao što su hodanje ili plivanje.

„Unos vode i zamena elektrolita su važni, posebno kod onih koji se preterano znoje“, navodi dr Kabrera.

Iako je trčanje dostupno, zahteva oprez: uz lekarski pregled pre nego što se odlučite na ovakvu fizičku aktivnost mogu da se izbegnu rizici, na primer, kod ljudi sa gojaznošću ili hipertenzijom.

„Kod gojaznih ljudi, na primer, broj otkucaja srca u mirovanju ne bi trebalo da se približava granici od 90 otkucaja u minutu, a krvni pritisak u mirovanju treba da bude manji od 130 sa 75. Ako već u mirovanju imate visok puls, trebalo bi da razmatrate fizičku aktivnost uz krajnji oprez“, ukazao je dr Kabrera.