Alergija na ambroziju pogađa pola nacije: Kako praćenje polena ambrozije može pomoći pacijentima

Proleći se raduju svi, sem onih kojima je ono sinonim za kijavicu, suzne oči i otežano disanje zbog alergija na polen. Iako ambrozija cveta tek u avgustu, pripreme za okršaj sa njom počinju već u martu ili aprilu. Kako je navela gošća Jutarnjeg programa, Snežana Šundić Vardić iz udruženja pacijenata „Alergija i ja“, pokrenut je nacionalni projekatu u koji je uključen i Institut za virusologiju vakcine i serume Torlak, praćenja polena ambrozije u realnom vremenu.

Istraživanjem i merenjem polenizacije ambrozije prvi put ćemo na nacionalnom nivou imati podatke kakav uticaj ambrozija ima na simptome kod pacijenata, s obzirom na činjenicu da se procenjuje da skoro polovina stanovništva reaguje na ovaj alergen, napominje Snežana Šundić Vardić.

„Samo istraživanje je veoma značajno za celo društvo, ne samo za pacijente koji pate od alergije, već i za one koji pate od drugih kategorija bolesti, a koji su takođe ugroženi ovim korovom“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Projekat, na inicijativu dr Ivane Prodić, više naučne saradnice Instituta Torlak, i Centra za promociju nauke, podrazumeva i uključivanje građana i udruženja pacijenata, koji će preko aplikacije moći da prate na celoj teritoriji Srbije kako polen ambrozije utiče na njih.

„Projektom je predviđeno da bude uključeno oko stotinak građana, mada s obzirom na to koliko ljudi pati od alergije na ambroziju, verovatno će biti i više stotina ljudi“, dodaje predstavnica udruženja pacijenata „Alergija i ja“.

Na tržištu u Evropi i svetu, kao i u Srbiji, postoji više aplikacija koje prate koncentraciju polena i zagađenje vazduha. U projekat će biti uključeni i podaci naše nacionalne agencije, pre svega da bi se ustanovilo kako se polen ambrozije razlikuje u ruralnim sredinama u odnosu na urbane i utvrdi zašto je u urbanim sredinama povećan broj simptoma i više su ugroženi stanovnici gradova. Pretpostavlja se da je uzrok tome povećana koncentracija zagađenosti vazduha.

Jedini lek je prevencija – uništavanje ambrozije

Projektom je predviđeno i povezivanje institucija na suzbijanju ambrozije, koje je poslednjih godina bilo zapostavljeno.

„Uništavanje korena ambrozije koje se vrši s proleća najefikasniji je način prevencije. Ambrozija se uništava pre cvetanja, jer se kasnije i ne preporučuje uništavanje. Povezivanje institucija je taj prvi korak prevencije, jer ambrozije ima svuda. To je uporan korov koji se lako širi i zato je potrebno da se svi nadležni uključe u njeno uništavanje“, naglašava Šundić Vardić.

Cilj je pre svega da se podstaknu sve lokalne samouprave da se uključe u projekat, ali i da svi počnu da se pridržavaju zakona i sprovedu adekvane mere kontrole ambrozije na svojim područjima.

„Ambrozija je toliko otporna i polen ne mora insekt da rasprašuje, ona se samo vetrom rasprašuje i razmnožava, tako da doseže čak i do 700 km. Tako da je vrlo otporna i uporna biljka i mi podsećamo, i pozivamo sve lokalne samouprave, sve kompanije, sva pravna i privatna lica da krenu sa uništavanjem ambrozije na vreme“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Veliki problem predstavljaju zapuštene parcele o kojima niko ne vodi računa i koje su prepune ambrozije. Zato je neophodno da inspekcijske službe rade na terenu i adekvatno sankcionišu vlasnike parcela.

„Pre nekoliko godina smo pokrenuli samostalni projekat kojim smo edukovali građane kako da prepoznaju ambroziju i kome da prijave takve zapuštene parcele. Naše udruženje je tada bilo manje, a sada smo malo porasli, i povećali su nam se kapaciteti, imamo veliki broj volontera, ali ipak smo uspeli nešto nešto da uradimo“, navodi Snežana Šundić Vardić iz udruženja pacijenata „Alergija i ja“, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.