Ale i bauci koji vrebaju dok spavamo – kako pomoći detetu da pobedi strah od mraka

Za većinu odraslih mrak je samo deo noći, ali za decu može postati izvor strahova i pozornica nevidljivih čudovišta. Zašto se najmlađi plaše tame i kako im možemo pomoći da u toj tami pronađu svetlo?

Strah od mraka je prirodna faza u razvoju. Najčešće se javlja između druge i treće godine života, kada deca postaju svesnija sveta oko sebe i počinju intenzivnije da razvijaju maštu.

U mraku, čak i poznato okruženje postaje nejasno i zbunjujuće.

„Fantazija je pogonsko gorivo za noćni strah ili za strah od mraka. Deca koja imaju bujnu maštu, deca koja vole i rado konzumiraju sadržaje koji raspiruju tu maštu su deca koja su možda sklonija tome da razviju neki oblik straha od mraka.

Ali, u isto vreme su to deca sa kojima na igrovni način možete praviti strategiju kako da se te opasnosti, pod znacima navoda, nekako i odagnaju. Tako da su to u isto vreme i deca koja su prijemčivija za svaku vrstu intervencije i za roditeljsko vođenje u tom kontekstu”, kaže psiholog Radmila Vujić Bojović.

Blaga svetlost u sobi, rutinske aktivnosti pre spavanja, poput čitanja omiljene priče, i postepeno navikavanje na mrak, mogu da pomognu smanjenju straha. Ključni korak je, svakako, razgovor s detetom.

„U svakom slučaju – ne negirati strah, ne praviti se kao da ga nema, ne preuveličavati strah, ne govoriti samo o tome, ne fiksirati dete na tu situaciju, praviti sa detetom zajedno neku igrovnu strategiju kako da se bori protiv tih nekih strašnih `ala i bauka` koje u mraku možda vrebaju. To neko noćno svetlo kao sasvim dobro prelazno rešenje i onako jedan zdrav pristup tome da je ok i nekad da se nečega i plašiti”, objašnjava Vujić Bojović.

Ipak, strah od mraka ima i svoju pozitivnu stranu. On pomaže deci da nauče da se suočavaju sa izazovima i da razviju hrabrost.

Pobeda nad strahom od mraka gradi samopouzdanje i pokazuje detetu da je sposobno da savlada i veće prepreke u budućnosti.