Normalan život posle moždanog udara je moguć uz trud i posvećenost u vežbanju

Pre pet godina, zbog pucanja aneurizme, imala je samo 10 odsto šanse da preživi. Operacija je trajala sedam i po sati. Danas je ranoranioci mogu videti na Tašmajdanu. Sadeta Jović svakoga dana prepešači 10 kilometara bez obzira na vrućinu, zimu, kišu ili vetar.

„Moj neurohirurg je rekao ovako: 'Ja u karijeri nisam imao teži slučaj na stolu, a zdravijeg pacijenta nisam imao. Ženo, šta Vi radite?' I naravno ja kažem Tašmajdan, jer ja od 2014. godine preferiram svako jutro u ranim jutarnjim satima, da izađem dok je čist vazduh, dok nema saobraćaja, samo taj kardio hod, brzi, jer ja sam u godinama kada treba da čuvam i zglobove i tetive i sve i on kaže: 'To je vama spaslo život'“, priča Sadeta Jović.

Rešila je da nastavi život, kao pre bolesti. Vedrog je duha i jake volje.

„Nisam osoba koja će da se izležava, leži, da boluje, nego sam jednostavno došla, kroz neko moje razmišljanje tih mesec dana, najgore je iza mene, 'ajmo sad. Taj isti moj lekar neurohirurg je uradio sve da mene iščupa da ne budem vegetacija 10 odsto koliko sam imala, ovo sad ostalo zavisi od mene“, objašnjava Sadeta.

Zbog komplikacija u trudnoći i prevremenog porođaja, Kristina Paunović imala je moždani udar. Potpuno joj je bila oduzeta desna strana tela, zatim je dobila tromb u plućima i nozi, pa sepsu.

Mesec i po je provela u bolnici, jedva pokretna. Imala je tada samo 21 godinu.

„Tada odlazim u Dom zdravlja u Velikoj Plani gde su sa mnom radili fizioterapeuti koi su se stvarno trudili i koji su na samom početku rekli da odatle neću izaći sve dok ne budem samostalno hodala i pokretala svoju ruku desnu koja nije bila pokretna“, navodi Kristina.

Svakodnevne vežbe i ogroman trud

U početku je bilo jako teško. Ćerki je tada bila najpotrebnija, a nije mogla ništa da radi. Ipak, nije odustajala. Tek mesec dana po izlasku iz bolnice mogla je da uzme bebu u naručje.

„Kod kuće sam sama pisala, stiskala lopticu, pomalo hodala, radila i kod kuće vežbe. Bilo je trenutaka kada sam htela da odustanem, ali kad ugledam svoje dete koje me čeka kući, koje jedva čeka da sutradan sa mnom piše, crta, boji, ona mi je stvarno bila najveća motivacija“, ističe mlada žena.

Kristina redovno ide na kontrole i nema nikakve posledice od moždanog udara. Živi kao i većina mladih mama. Dok je ćerka u vrtiću, nađe vremena za prepodnevnu kafu i predah na suncu.