Manje šećera u prvih 1.000 dana života ključno u borbi protiv hroničnih bolesti kasnije u životu

Novo istraživanje otkriva ključni period zdrave ishrane u prvih 1.000 dana života, odnosno od kada počinju da apsorbuju hranjive materije od majke pa sve dok ne pređu na čvrstu hranu.

Ograničavanje unosa šećera u ranoj životnoj dobi na nivo koji preporučuju nutricionisti povezan je sa 35 odsto manjim oboljevanjem od dijabetesa tipa 2 i 20 odsto ređem oboljevanju od visokog pritiska.

Nizak nivo šećera u ishrani čini se da odlaže razvoj hroničnih oboljenja – dijabetes i visok krvni pritisak javljaju se prosečno četiri i dve godine kasnije kod ljudi sa nižim unosom šećera na početku života.

Tadedža Gračner sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu kaže da izloženost sredini niskog procenta šećera u materici i ranom razvoju značajno smanjuje rizik od razvoja dijabetesa i hipertenzije decenijama kasnije, ali i ako se razviju – razvijaju se kasnije.

Istraživači su iskoristili prirodan eksperiment u Velikoj Britaniji posle Drugog svetskog rata kada je skoro deceniju posle rata bilo ograničenje na šećer i slatkiše koje je ukinuto 1953. godine.

Tokom tog perioda, sledovanja šećera bila su uporediva sa nivoom koji postavljaju moderni prehrambeni pravilnici, ali se potrošnja udvostručila čim su ograničenja ukinuta, sa 40 na 80 grama.

Koristeći podatke britanske Biobanke, naučnici su uporedili zdravstveno stanje 38.000 sredovečnih ljudi koji su začeti ili rođeni dok su na snazi bila ograničenja i 22.000 ljudi začetih odmah posle.

Njihova analiza, objavljena u časopisu Sajens, utvrdila je da je stopa oboljevanja od dijabetesa i visokog krvnog pritiska bila značajno manja kod onih koji su začeti i dostigli drugu godinu života tokom perioda ograničenja.

Preporuke britanske Nacionalne zdravstvene službe glase da slobodni šećeri – oni koji se dodaju hrani i pićima ili koji se prirodno mogu naći u medu, sirupima i nezaslađenim voćnim sokovima – ne bi trebalo da čine više od pet odsto dnevnog unosa kalorija, što je jednako 30 grama ili sedam kockica šećera. U proseku, Britanci konzumiraju dva puta toliko.

„Svi mi želimo da popravimo naše zdravlje i omogućimo svojoj deci najbolji početak života i smanjivanje unosa dodatog šećera je zaista snažan korak u tom pravcu. To, međutim, nije nimalo lako. Dodati šećer se nalazi svuda, čak i u hrani za bebe i malu decu, a deca se svuda bombarduju reklamama slatkiša“, ističe Gračner.

Jedan korak je povećavanje svesti i obrazovanje roditelja o dobroj i zdravoj ishrani. Drugi korak je mnogo teži.

„Prehrambene kompanije moraju snositi odgovornost i promeniti recepte za hranu za bebe tako da ona sadrži zdravije sastojke. Mora se regulisati i marketing kao i cene hrane sa dodatim šećerom. Uz bolje obrazovanje, informacije i prave podsticaje, roditelji bi mogli mnogo lakše da smanje unos šećera za svoju decu i sebe“, navodi Gračner.