четвртак, 19.09.2024, 22:41 -> 22:41
Извор: РТС
Аутор: Ивана Божовић
Prevencija i nova naučna otkrića – putevi borbe protiv dijabetesa
Svaka deseta odrasla osoba u svetu, više od 60 miliona u evropskom regionu – živi sa dijabetesom. Procenjuje se da će se broj obolelih povećavati. Da li i kako dijabetesu možemo na stanemo na put, i koliko mogu da pomognu novine u lečenju, razmatralo je oko 11 hiljada stručnjaka u Madridu.
Evropa se protiv dijabetesa bori istim oruđem – prevencijom na prvom, a novim naučnim otkrićima na drugom mestu.
„Istraživanja u oblasti dijabetesa se odvijaju veoma brzo, danas imamo nove metode i terapije koje još bolje leče. Imamo i nagoveštaj da ćemo ubuduće moći da sprečimo nastanak mnogih oblika dijabetesa", rekla je prof. dr Šantal Metju, predsednica Evropske asocijacije za dijebates.
„Novine koje su ovde vrlo prisutne su praktično u svim oblastima prevencije, dijagnostike i lečenja dijabetesa. Na primer, stari dobri insulin, prvi lek koji je snažno promenio tok dijabetesa, sad je dobio novi oblik koji se daje jednom nedeljno", kaže prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Evropskog udruženja za dijabetes.
U Srbiji sa dijabetesom živi više od 700 hiljada ljudi, zato je država rešila da uđe u odlučniju borbu.
„Formirana je republika stručna komisija za dijabetes i radna grupa za dijabetes, u cilju zaista rešavanja problema pacijenata koji imaju dijabetes u našoj zemlji. Naši zadaci i naši ciljevi će biti pre svega da radimo na prevenciji, da radimo na najnovijim terapijama, lečenju pacijenata", kaže dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti.
Ukoliko se ne otkrije i ne leči na pravi način dijabetes ugrožava: srce, bubrege, vid… Ključna je prevencija.
„Moja studija je pokazala da parodontopatija, koja može dovesti do gubitka zuba, može biti povezana sa komplikacijama dijabetesa tipa 2. Bilo je 16 hiljada ispitanika iz Danske", izjavio je dr Fernando Valentim Bitenkurt, stomatolog iz Danske.
Moderan način života, koji sa sobom nosi fizičku neaktivnost, gojaznost, stres, loše navike u ishrani doprinosi porastu broja obolelih. Važno je da o tome mislimo na vreme.
Коментари