Loše spavate, nemate želju za hranom i seksom - šta vas sprečava da normalno funkcionišete

Anksioznost i depresivnost - najčešći su razlozi zbog kojih klijenti dolaze kod Jelene Šarić, psihološkinje i psihoterapeutkinje pod supervizijom. Uzroci su razni - od uobičajenih stresnih situacija, kao što je gubitak posla ili raskid sa partnerom, do trauma koje su dugo bile potiskivane.

“Iskustva su različita, neki klijenti su se javili za pomoć čim su primetili simptome koji ih ometaju u funkcionisanju. Tačnije, u roku od 2-3 nedelje nakon razvoja simptoma, dok su neki živeli sa simptomima godinama“, ističe Jelena Šarić.

Guranje problema pod tepih nije retkost. Razlog je, kaže Šarić, to što je teško suočiti se sa njima i preuzeti odgovornost za sebe i svoj život.

"Takođe, mnogi se plaše da podele šta ih muči jer misle da će biti osuđeni i/ili odbačeni. Stide se i kritikuju sebe zbog toga kako se osećaju i šta doživljavaju, što posledično vodi još većoj emocionalnoj patnji“, kaže Šarić, autorka bloga Jelenin psihoterapijski kutak.

Kad normalna reakcija postane problem

Emocionalnu patnju mnogi ne umeju da prepoznaju. A velika je razlika između nečega što je normalna reakcija na stres i onoga što ukazuje na problem sa mentalnim zdravljem.

Simptomi su, kaže psihoterapeutkinja, intenzivniji, duže traju i znatno ometaju normalno funkcionisanje osobe i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

“Najčešći simptomi koji mogu ukazivati na to da nam je potrebna pomoć jesu problemi sa spavanjem (nemogućnost da se zaspi, nemiran san, preterano spavanje), promene u apetitu (gubitak apetita ili visok apetit), gubitak seksualne želje, gubitak interesovanja za aktivnosti za koje je ranije postojalo interesovanje. Doživljaj beznadežnosti, bespomoćnosti i gubitak smisla“, objašnjava Šarić.

Kad nespokoj uđe u život

Postoji uverenje da se za pomoć stručnjaku treba javiti samo onda kada imamo problem koji nas tišti. Međutim, nekad i naizgled banalne situacije u kojima se nađemo mogu da naruše spokoj.

Osećaj da nas niko ne razume; nervoza jer se mešaju u to kako ćemo da živimo; nepristojna pitanja poput “zašto si sama“ ili “kad ćete decu“, “zašto se još ne venčavate, šta čekate“...

Sve to su izazovi koji kod nekih lako mogu da izazovu netrpeljivost, frustracije, ljutnju, bes...

Zato je korisno znati kako da upravljamo emocijama, a to je jedna od najvažnijih veština koja se uči na psihoterapiji, kaže dr Šarić.

“To utiče i na kvalitet odnosa sa drugima, ali i na kvalitet života. Pored toga mogu se usvojiti veštine komunikacije i rešavanja problema u privatnom i poslovnom okruženju. I ono što je najvažnije, na psihoterapiji mogu biti zadovoljene emocionalne potrebe koje nisu bile zadovoljene u odnosu sa roditeljima", navodi psihoterapeutkinja.

Psihoterapija je svima potrebna

Na psihoterapiju dolaze i zdravi ljudi, oni koji žele da rade na sebi i unapređenju svog života. Takav pristup može delovati preventivno i pomoći da naučimo da stvari posmatramo iz nešto drugačije perspektive.

"Na psihoterapiji se mogu promeniti nepomažuća uverenja koja smo usvojili o sebi, drugima ili životu, a koja nas uvode u emotivnu patnju“, navodi psihoterapeutkinja.

Svima nam je, ističe, nekada potrebna pomoć psihoterapeuta, jer smo kao ljudi nesavršeni i uvek postoji prostor za rast i razvoj.

“Međutim, veoma je važno da ne uđemo u perfekcionizam i počnemo od sebe da zahtevamo da stalno napredujemo jer i to nije zdravo, a nije ni moguće“, kaže Šarić.

Ipak, uverena je da bismo, kada bi se povećala svest o tome koliko je važno da brinemo o mentalnom zdravlju, mogli da imamo bolji kvalitet života.