Bol u kolenima, povrede i starenje – ima li leka

Zašto stradaju kolena? Šta možemo učiniti da to sprečimo? Kako usporiti ili zaustaviti propadanje? Odgovore na ova pitanja, u RTS ordinaciji dala je prof. dr Olga Popović Mladenović, specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije.

Šta je najčešće kod pacijenata što se tiče povreda kolena, a šta što se tiče degenerativnih promena?

- Prvo, degenerativne promene su starenje koštanih struktura. Kod kolena, to je gonatroza i posle pedesete godine, počinju polako da se javljaju promene na kolenima koje se vrlo dobro mogu dijagnostikovati, jasno, rendgen snimkom. Gonartroza je propadanje hrskavice, ali podrazumeva i ceo splet koji postoji i na koštanom delu i na hrskavičnom delu. Javlja se posle pedesete godine i vrlo je česta i veoma je važno sprečiti, odnosno odložiti njenu pojavu.

Što se tiče povreda kolena imate povreda kod mlađih ljudi imate dva tipa: akcidentalni, kada imate saobraćajnu nesreću, imate skijanje, imate pad negde, pa onda slomite neku kost, imate povredu kolena koju reguliše i dijagnostikuje ortoped i posle toga ide na fizikalnu, kada se reši osnovni problem i imate povredu mekog tkiva, koja je veoma česta kod mlađe populacije, koja je vezana za sport, može da bude vezana za traumu, preforsiranje. Povrede mekog tkiva se dijagnostikuju ultrazvukom, znači gonartroza rendgenom, a komplikovane situacije se dijagnostikuju magnetnom rezonancom.

Kako prepoznati probleme sa kolenima?

-Kod kolena prvo imate bol, bol pri hodu i ograničeno savijanje kolena, ograničeno savijanje potkolenice prema natkolenici i imate otok mekog tkiva. Otok može da bude iznad čašice, ispod čašice, može da bude sa unutrašnje strane kolena i spoljašnje, može da bude u kolenoj jami, gde otekne Bekerova cista, koja se tu nalazi.

Bekerova cista je sportska povreda i može da se javi kod prenaprezanja, forsiranja kod ljudi koji mnogo rade čučnjeve u teretani, koji stanuju na petom spratu bez lifta i onda se napuni Bekerova cista i taj otok izgleda kao kugla koja se jasno vidi. Tečnost koja se nalazii u cisti može da se izvuče iglom i špricem ili da se smanji fizikalnom procedurom koja se naziva elektroforeza.

Prof. dr Olga Popović Mladenović dala je mnoge korisne savete - upozorila ja da ne treba sedeti na jednoj nozi ili u turskom sedu, kao i da ne treba prekrštati noge ukoliko postoji problem sa kolenima. Takođe, ne bi trebalo trčati na tvrdoj podlozi, kao što je beton ili traka za trčanje, ukoliko nemamo dobre patike. Ne treba raditi izbačaje, iskorak sa velikim teretom jer dolazi do opterećenja kolena. Ukoliko neko ima problema sa kolenima, a živi u zgradi na nekom višem spratu bez lifta, onda treba da ide sporo, noga pred nogu. Što se tiče sedenja, ne treba predugo sedeti, nego posle dva, dva i po sata, treba napraviti pauzu da se protegnu noge, da se urade vežbe istezanja. Ne treba nositi teške terete, ne treba raditi po kući u neprirodnom položaju, kao što je pranje podova, čišćenje usisivačem koji je težak, onda vežbe, kao što je pilates, ako se ne radi kako treba.

Specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije je naglasila da puno ljudi izbegava štap što ne bi trebalo jer štap rastereti koleno i može sprečiti probleme sa kolenom. Takođe jej važno rešiti gojaznost kod rehabilitacije kolena, ako je pacijent gojazan, kod njega je skraćena zadnja loža i tu je najveći problem jer opterećuje koleno svojom težinom i potreban mu je štap.

Koje vežbe treba raditi?

-Kada imate mlade pacijente koji imaju problem sa kolenom, oni idu na fizikalnu terapiju, dobiju program, to prođe i dobiju program vežbi koje treba da rade svaki dan, osam do deset minuta, prema kliničkoj slici. To se isto odnosi ako su operisani ili imali gips, jer popusti kvadriceps(bočni mišić na butini koji je povezan sa kolenom).

A kod starije populacije treba raditi tri, četiri vežbe, to je sedam, osam minuta, tri do pet puta dnevno.Te vežbe se rade na stolici tako što se prvo podiže jedna noga i zadrži, zatim se u tom položaju pomera u starnu, a to treba ponoviti sa dve noge u isto vreme.

Da li, ako ljudi ne mogu da pipnu pod na prave noge, znači da imaju problema sa kolenom?

-Ne mora da znači. Može da znači, ali ne mora. Istezanje je jako važno. Ujutru kada se probudite, pa se istegnete kao mače, vama je bolje, udobnije. Par vežbi istezanja treba raditi svakog dana. Može svako da radi. Popnite se na prste, stanete uz neki zid pa se istegnete jako, podignete ruke, samo malo, pet, šest minuta da radite, vama će biti bolje.

Šta znači kada se pojavi samo otok na kolenu, a šta kada se pojavi otok praćen bolom?

-Ako otok prati bol, onda morate uraditi dobru dijagnostiku da vidite zbog čega boli i da li je ligament više istegnut. Ako imate otok iznad čašice ili ispod čašice, onda to ne mora da ima bol, samo vide da imaju otok i to lepo ide na fizikalnu terapiju, to su nešto klečali ili bili u neprirodnom položaju ili planinarili.

Kada se koristi krema koja greje, a kada ona koja hladi

-Kreme koje hlade, one su pre svega, kod akutnog otoka, koji se desio juče, prekjuče, mekog tkiva, uvek hladno, hladna obloga, led, hladna krema. Kod gonartroze, propadanja tkiva, kod degenerativnih procesa, hladnoća u akutnoj fazi nije baš indikovana i treba biti obazriv, ali posle dva, tri dana, može se ići i sa krio, zavisi da li je to samo koštano ili ima i meko tkivo. Princip kod gonartroze je u hroničnoj fazi termo-hidro-kinezi, toplota, voda i vežbe, list ohlađenog kupusa može dobro da izvuče otok ako se stavi kao obloga.

Na šta se misli pod toplotnim procedurama?

-Imate peloid, lekovito blato, parafango, to je kombinacija parafina i peloida i može da bude KTD, to je kratkotalasna dijatermija i može najednostavniji infra ruž, to je grejalica, to je lampa, koja ima sistem grejanja. Polarizovana svetlost nema lokalnu toplotu, ali povećava intraćelijski metabolizam i ubrzava procese da se izleči.

U situacijama kada pacijent ima jake bolove, onda dajemo elektroforezu analgetika. To je galvanska struja, imate dve elektrode, na jednoj elektrodi se nalazi lek, a druga je inaktivna, onda se stavi na mesto, najčešće poprečno na koleno, na primer ako imate Bekerovu cistu, stavite jednu elektrodu patelarno, na čašicu, a drugu u poplitealnoj jami i onda lek stavite u poplitealnu jamu i kod bolova koji su najčešće sa unutrašnje strane kolena, dajemo laseroterapiju, koja ima vrlo veliki efekat, nema kontraindikaciju i jako mnogo pomaže pacijentima.

Kod dijadinamičnih struja postoje dve elektrode, nekoliko oblika, odlično smanjuju bol, ali su ograničene vremenski, jer posle sedam do deset puta nemaju efekat na receptore bola. Kod hidro i kinezi procedura postoje hidro masaže kao uvod u vežbe, postoje banjska lečenja gde se rade vežbe u vodi i treba ići kada nema bola. Ukoliko pacijenti odu u banju sa bolovima u akutnoj fazi, ti bolovi će se pojačati.

Šta je magnetoterapija?

-Magnetoterapija ima svoja ograničenja, ima svoju prednost kao agens, a to je da stimuliše stvaranje kalusa. Svi oni koji su slomili kost, oni treba da idu na magnetoterapiju, može da se da i preko gipsa i preko ortoze, jer stimuliše stvaranje kalusa. Ona je vrlo poželjna, ali ima svoja ograničenja, svi koji imaju neki tumor, bez obzira što je tumor na dojci, a koleno je u pitanju, ne smeju da dobijaju tu terapiju. Nijedna procedura ne boli, već da boli ukoliko se pretera sa vežbama.

Koliko nove metode, kao što su PRP i matične ćelije, mogu da oporave tkivo kolena?

-Moje iskustvo iz ordinacije je da PRP ima efekta kod mlađih ljudi i kod mekog tkiva, a što se tiče hrskavice, imate pacijente kojima je izolovana njihova hrskavica, ona je stavljena na podlogu i ponovo vraćena. Kod nekih pacijenata je to bio odličan efekat, a kod nekih nije. Što se tiče prp-a, ne može da škodi ako se kvalitetno radi, mislim tehnički dobro radi i za meka tkiva je dobar.

Da li neko ko ima degenerativne probleme sa kolenom treba da uzima suplemente kolagena?

-Kolagen ima efekta na tetive, zato što su tetive, između ostalog, sastavljene iz kolagena. Posle određenih godina, mi ne možemo da sintetizujemo kolagen i zato lekari predlažu uzimanje kolagena koji će pojačati i vaše tetive i Ahilovu tetivu i tetive kvadricepsa koji idu u koleno. Uticaj kolagena na hrskavicu je dosta problematičan naučno, mada ga mnogi uzimaju da probaju. Ne može da škodi, s tim što kod kolagena uvek treba napraviti pauzu, tri meseca uzimati, pa napraviti pauzu da vidite efekat. Oni koji uzimaju kolagen, mi imamo pacijente sa osamdeset godina i tako dalje, imaju poboljšanje koje je, možda i subjektivno, ali imaju poboljšanje, ali ten im je lepši.

Kada i kako,osobe koje imaju bol u kolenima treba da uzimaju analgetike?

-Oni treba da uzimaju u akutnoj fazi analgetike po šemi koju im da lekar, fizijatar ili opšte medicine, a kada prođe faza bola, da uzimaju retard varijante(sa produženim dejstvom), koje se uzimaju dva puta dnevno ili jedan uveče na pun želudac.