Kada roditelji treba da se zabrinu za sluh svog deteta

U svetu, oko 466 miliona ljudi živi sa oštećenim sluhom. Najugroženiji su stariji ljudi, ali je u opasnosti i oko milijardu mladih, prvenstveno zbog izlaganja glasnim zvucima. U Evropi se sa teškim oštećenjima sluha godišnje rodi jedno do dva deteta na 1.000 novorođenih. O prevenciji i lečenju, o tome gde je Srbija u odnosu na svet za Dnevnik je govorio profesor Nenad Arsović, direktor Klinike za otorinoralingologiju i maksilo-facijalnu hirurgiju UKCS.

„Imamo veliki broj pacijenata sa oštećenjem sluha. Zbog toga Srbija učestvuje u svetskom projektu SZO sa ciljem lečenja oštećenja sluha. Važno je istaći i da oštećenje sluha nije nevidljivi hendikep. U okviru projekta učestvuju multidisciplinarni timovi, od audiologa, hirurga, defektologa, logopeda, psihologa i svi oni koji su potrebni u lečenju pacijenata koji imaju senzorno-neuralna oštećenja sluha“, kaže Arsović.

Prema njegovim rečima, Srbija ne zaostaje za svetom u ovoj oblasti. Iako još nije uveden nacionalni skrining program za oštećenja sluha, sva porodilišta su snabdevena uređajima koji proverava sluh kod novorođenčadi.

Naredni korak je pravljenje nacionalne baze podataka o tim oštećenjima sluha koja se javljaju kod dece.

Takođe, dosta je urađeno da podizanju svesti roditelja da postoji mogućnost da dete ne čuje ili ima oštećen sluh, pa roditelji i sami dovode decu ako vide da nije urađen skrining u porodilištu.

„Neki od simptoma koji mogu da ukažu na oštećenje sluha kod deteta je kada roditelji primete da se kod deteta slabije razvija govor i ne reaguje na zvuke“, objašnjava Arsović.

Veliki je broj ljudi kojima oslabljen sluh utiče na kvalitet života, a što je starija populacija to je procenat veći. Direktor Klinike za otorinoralingologiju i maksilo-facijalnu hirurgiju navodi da među odraslom populacijom oštećen sluh ima 360 od 1.000 ljudi.