Zašto deca posežu za cigaretom i znaju li kakve posledice to ostavlja na njihovo zdravlje

Glavna pitanja su zašto deca uopšte posežu za cigaretom i da li se dovoljno radi na njihovoj edukaciji. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja akreditovao je program obuke kako bi se učenici bolje informisali.

„Pokazalo se da, kada razgovaramo sa mladima i kada edukujemo, oni donose informisane odluke. Postaju svesni da nije samo problem biti aktivan pušač, problem biti i pasivan pušač“, naglašava Vildana Drljević Boljanić iz organizacije "Propulsion".

„Razgovaramo o štetnosti cigareta uopšte, i ovih elektronskih cigareta koje su danas popularne. Čak i našim pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti učenika je zabranjeno korišćenje“, kaže Dragana Babić, profesor u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.

Sve više se koriste nargile i elektronske cigarete, za koje, pokazuju istraživanja, 80 odsto učenika ne zna da imaju nikotin.

„Nikotin je supstanca koja je odgovorna za stvaranje zavisnosti i sadašnji tinejdžer koji počne da puši cigaretu sa velikom verovatnoćom postaje dugoročni korisnik i potrošač ovih proizvoda, što može da ima negativne procese na njihov mozak koji je u sazrevanju“, ističe dr Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“.

Pušenje duvana je vodeći uzrok smrtnosti i invaliditeta koji se može sprečiti. Zbog toga su u Australiji primenom nacionalnih strategija za duvan u poslednje četiri decenije uspeli da smanje broj pušača četiri puta.

„Počinje se edukacijom mladih u osnovnim i srednjim školama. Učimo decu šta se događa kada počnu da puše ili vejpuju. Važno je da postoji politička volja u zemlji da se pomogne prosveti i zdravstvu. Smanjenjem broja broja pušača u Australiji, smanjen je broj obolelih od mnogih bolesti i ostvarili smo znatne uštede u budžetu za zdravstvo“, navodi Fil Anderson, zamenik ambasadora Australije u Srbiji.

Austarlija planira da do 2030. godine smanji broj pušača na pet odsto kako bi ljudi bili zdraviji, a zemlja čistija.