Skrining i rano otkrivanje malignih bolesti garantuje pozitivan ishod lečenja

U Srbiji godišnje kod 40.000 pacijenata se postavi dijagnoza neke maligne bolesti, a na Institutu za onkologiju i radiologiju se obavi oko sedam hiljada operacija. Gost Beogradske hronike, profesor dr Ivan Marković, naglašava da su kapaciteti za tako veliki broj obolelih apsolutno prevaziđeni i da su neophodni novi kapaciteti.

„Kapaciteti su stari. Institut za onkologiju je počeo da se gradi 1939. godine u ovom obimu i ovom kapacitetu kada je u Beogradu bilo možda oko 500.000 stanovnika. Sada sa ovim kapacitetima apsolutno imamo problem i, da kažem, jako se stoički mučimo da pokrijemo i da pružimo neophodnu pomoć svim pacijentima“, dodaje profesor.

Značaj kontrolnih pregleda i skrininga

Kako naglašava profesor Marković, preventivni pregledi i rano otkrivanje malignih bolesti je ključno kako bi se postigli dobri rezultati lečenja i povećale šanse za preživljavanje pacijenata.

„Pre svega mislim na skrining koji je za karcinom dojke, karcinom grlića materice i kolorektalni karcinom odavno etabliran, čiji procedure i protokoli postoje. Postavlja se pitanje o sprovođenju skrininga, odnosno o nepostizanju velikog obuhvata“, navodi gost Beogradske hronike.

Kako bi se smanjila smrtnost obolelih od malignih bolesti, po kojoj je naša zemlja na neslavnom prvom ili drugom mestu u Evropi, trebalo bi da se na skrining za rak dojke, rak grlića materice i kolorektalni karcinomodazove 75 do 80 odsto ciljane populacije.

„Bilo je polemika da li će se zakonski regulisati odaziv na skrining, ali kada država uloži sredstva i organizuje veliku armiju zdravstvenih radnika koji bi taj skrinig sprovodili, a da se ljudi ne odazovu, ipak bi značajno tebalo poraditi i na razvoju svesti kod ljudi“, napominje profesor Marković.

Srećom, dodaje profesor, poslednjih godina mnogo ljudi prepoznaje potrebu da se na bilo koji način odazovu ili na organizovane sistematske preglede ili samoinicijativno da provere svoje zdravlje.

Inovativne terapije u lečenju raka

U Srbiji se primenjuju savremene terapije u lečenju raka, ali kako napominje dr Ivan Marković, novi lekovi i nisu toliko novi jer praktično na godišnjem nivou studije pokažu efikasnost nekih novih lekova za različite tipove karcinoma.

„Ono što jeste, novost, ali već petnaestak i dvadeset godina, da nisu svi karcinomi istog tipa i da upravo iz tog razloga se otkrivaju, odnosno dijagnostika se spušta na nivo molekularne genetike.“

Zato nisu svi pacijenti kandidati za primenu inovativnih terapija, jer nije moguće sve vrste tumora tretirati istom terapijom. Zato pacijenti treba da imaju poverenja u svoje onkologe, jer kad god je moguće i kada su lekovi dostupni preko liste Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, svaki pacijent će ih dobiti, bez izuzetka.

Ni u inostranstvu ne postoji lečenje dan za dan

Profesor Marković naglašava da liste čekanja postoje u svim klinikama u svetu, ali da na Institutu za oknkologiju i radiologiju jako vode računa o listama zakazivanja, ne listama čekanja.

„Svaki pacijent, bez obzira na odluku konzilijuma koja prođe, njegovi podaci, istorija bolesti se još dva, tri puta pregleda na kolegijumu lekara vezano za odabir odgovarajuće terapije i vrlo se vodi računa da budu pozvani u optimalno vreme. Tako da mesec dana ili pet nedelja nije strašno“, ističe profesor.

Ono što posebno mora da se naglasi je da svaki maligni tumor ili tumor za koji se sumnja da je maligan, mora da se biopsira i da se uradi patohistološka dijagnoza.

Pored tipa tumora, na osnovu ove analize se dobijaju parametri koji precizno određuju koja vrsta terapije je potrebna za određnjnog pacijenta.

„Upravo ta procedura traje neko određeno vreme, tako da u roku od tri do četiri nedelje pacijent može da započne lečenje. To nam je cilj“, naglašava prof. dr Ivan Marković, direktor Klinike za onkološku hirurgiju.