Kada nizak krvni pritisak postaje opasan

Kada se govori o problemima sa krvnim pritiskom, najčešće je u fokusu hipertenzija, odnosno povišen pritisak, jer ugrožava zdravlje. Za snižen krvni pritisak nećemo pomisliti da je neki veliki rizik, ali ume da bude neprijatan. O rizicima niskog krvnog pritiska po zdravlje, za „RTS ordinaciju“ govorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Kako prof. dr Nebojša Tasić objašnjava, hipotenzija ili nizak krvni pritisak podrazumeva da je gornji ili sistolni pritisak ispod 90, i donji ili dijastolni pritisak ispod 60, a da je normalan pritisak 120/80. Postoji dosta ljudi, naročito žene, koji imaju od rođenja nizak krvni pritisak.

„U stvari, to je normalan krvni pritisak, to nije nizak, upravo sam rekao da je nizak 90 sa 60, s tim što one imaju 110 sa 70, pa povremeno padne, pogotovo u danima menstruacije, što je normalno, izgubi se određena količina krvi”, rekao je prof. dr Tasić, i dodao da to nije za brigu, a da je pritisak ispod 90 sa 60 problem, ukoliko osoba ima određene simptome.

Na pitanje o tome, kakve simptome može imati osoba sa niskim krvnim pritiskom, profesor Tasić odgovara:

„Tri najvažnija simptoma koja se javljaju su vrtoglavica, nesvestica, i ako je baš nizak, vrlo često, osoba ima takozvano suženje vidnog polja, ima blago zamućen vid.”

Kako objašnjava, pored ovih simptoma, postoje još neki simptomi kao što su: kratak dah, malaksalost, anemija (malokrvnost), kada srce sporo radi, a nizak pritisak može biti i simptom smanjene funkcije štitaste žlezde, anksioznosti, depresije...

Prema njegovim rečima, posle anamneze, razgovora sa pacijentom, sledi pregled i biohemija, i nakon dijagnoze počinje lečenje. Profesor Tasić je govorio i o tome od čega sve može da padne krvni pritisak:

„Dva stanja koja najčešće radimo, a to je da se tuširamo vrelom vodom. Tuširanje vrelom vodom je, apsolutno, veliki rizik od pada krvnog pritiska zbog znojenja, odnosno dehidratacije.“

Prof. dr NebojšaTasić ističe da je kod starijih ljudi posebno opasan pad donjeg krvnog pritiska ispod nekih vrednosti, na primer, 60, 50 i da se u tim situacijama mora korigovati terapija.

„Hipertenzija kod starih ljudi je mnogo opasnija, odnosi najveći broj ljudskih života – dovodi do velikog broja moždanih udara, infarkta, tako da je hipotenzija, uglavnom tu za početak, mnogo lakše rešiva raznim vrstama intervencija, nego što to možemo uraditi kod hipertenzije”, naglasio je prof. dr Nebojša Tasić.

Koliko nizak krvni pritisak može da bude opasan

„Može biti opasan u uslovima velike vrućine, on baš toliko padne, da čovek izgubi svest, da se oseća jako loše, da ne može da funkcioniše. U tom slučaju, toj osobi treba odmah pomoći, da na najbrži mogući način nadoknadi tečnost", objašnjava prof. dr Tasić.

Dva glavna organa na koja utiče su mozak i srce. Takođe, kako prof. dr Tasić kaže, ljudi sa niskim pritiskom mogu da dobiju trombove u venama, i to može da dovede do embolije pluća, odnosno dolaska tromba do pluća. Naglašava da ljudi koji su uvek imali normalan krvni pritisak, a odjednom imaju nizak krvni pritisak, moraju da provere zbog čega je došlo do toga.

Profesor Tasić je govorio i o tome kako se na zdrav način nizak krvni pritisak može podići do optimalnih vrednosti: „Najjednostavniji, najkvalitetniji i najbrži način, ukoliko postoji mogućnost, jeste popiti tanjir supe iz kesice".

Kardiolog je rekao da je i kafa vrlo dobra za podizanje krvnog pritiska, ali ne više od dve šoljice na dan. Kako dalje navodi, ne preporučuje gazirana pića za podizanje krvnog pritiska, jer zapravo ne podižu krvni pritisak, već stvaraju gasove i ostale probleme sa varenjem.

„Alkohol u malim količinama snižava krvni pritisak. Šta znači mala količina? Čašica, dve žestokog pića, čaša crnog ili belog vina, jedno pivo... Veća količina alkohola, odnosno žestina dovodi do dehidriranosti i to uzrokuje nizak krvni pritisak što može da bude fatalno, tako da alkohol treba piti u minimalnim količinama", dodaje.

„Fizička aktivnost je uvek preporučljiva i kod ljudi koji imaju nizak krvni pritisak i dok hodaju, dok šetaju, 99 odsto njih nemaju nikakav problem”, kaže kardiolog i dodaje da se može desiti da posle fizičke aktivnosti budemo malaksali, ali to je kratkotrajno.

Prof. dr Nebojša Tasić navodi da kod žena u menopauzi i pred menopauzu posle dugogdišnjeg sniženog pritiska naglo može doći do hipertenzije, odnosno, visokog krvnog pritiska, što može dovesti do infarkta.

Regulacija niskog krvnog pritiska i lekovi

Za regulaciju niskog krvnog pritiska se retko propisuju lekovi, jer se mogu lako rešiti unošenjem tečnosti, ističe dr Tasić. Primer kad se propisuju lekovi je kod pada pritiska pri ustajanju, uglavnom kod starijih ljudi i kod naglih padova pritiska.

„Kada dođe do povremenog pada pritiska, ne treba se sekirati, pošto se može rešiti sa lekarom. Kada je u pitanju ozbiljniji problem, uđe se lepo u dijagnostiku, vidi se šta je uzrok i dođe se do rešenja“, naglasio je prof. dr Nebojša Tasić.