Vraćamo sat dva puta godišnje, a šta kaže naše zdravlje na to

Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se ukine promena časovnika, jer su studije rađene na tu temu pokazale da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine.

Promena sata unapred ili unazad može da izazove i neke od zdravstvenih  problema, kako su neke od studija pokazale, jer se remete prirodni ciklusi sna u našem telu. To može imati za posledicu uticaj na fizičko i na mentalno zdravlje.

Mnogi stručnjaci i istraživači koji se bave ovom temom traže trajno ukidanje promene vremena i predlažu da se vrati zimsko računanje vremena koje je bolje usklađeno sa ljudskim cirkadijalnim ritmom.

Svaki poremećaj ovog ritma može u našem telu da poveća rizik od bolesti.  Promene koje nastaju sa pomeranjem sata unazad ili unapred dešavaju se postepeno i našem telu je potrebno nekoliko nedelja da se prilagodi.

Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je po naš organizam nešto blaža varijanta u odnosu na onu koju imamo u proleće.

Šta promena sata može da donese našem zdravlju - duže spavamo, ali dan kraće traje

Zimsko računanje vremena daje nam taj sat sna ujutru, ali nam skraćuje dan, a produžava noć. Promena od jednog sata ne deluje kao nešto dramatično, ali ćemo sigurno već sutradan zaključiti da ne stižemo da obavimo sve redovne aktivnosti i da će nam nedostajati taj jedan sat, što dovodi do konfuzije, ali i do dodatnih promena u organizmu praćenih pojavom glavobolje, varijacija u krvnom pritisku, razdražljivosti.

Kako da uskladimo biološki i društveni časovnik?

Problem je što naš biološki časovnik moramo da uskladimo i sa društvenim koji diktira dnevni ritam obavez, zato je savet da što više šetamo tokom dana kako bismo što više bili izloženi sunčevom svetlu, da povećamo higijenu spavanja i da ishranu uskladimo sa godišnjim dobom.

Kako promena sata utiče na mentalno zdravlje?

Kada se satovi vrate u jesen, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla – međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate, a izlazak sunca je sve kasnije do najkraćeg dana u godini, 21. decembra.

Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina De usled izlaganja sunčevoj svetlosti.