Najnovije energetsko piće opasno po decu, a ona mogu bez problema da ga kupe

Za pola litra „prajma“ roditelji daju hiljadu dinara. Ne čudi ovde samo cena, već i to što ga piju deca, a ne bi smela. Upućeni kažu – postoje dve vrste, sa kofeinom i bez njega, a na flaši oznaka da nije za mlađe od 18 godina.

„Ta linija energetskih pića u boci od 500 mililitara ima 200 miligrama kofeina. Kad bi to preveli recimo na jedan od najpopularnijih napitaka koka-kolu, to je pet limenki koka-kole. Ovakva doza kofeina može štetno uticati i na srce dece, izazivajući ubrzan rad, porast krvnog pritiska, uznemirenost, otežano uspavljivanje“, objašnjava doktorka medicine, prof. dr Ivana Petrović.

„Najveći problem ovog pića je upravo što su deca najveći konzument, iako pedijatrijska asocijacija nije dala tu gornju dozvoljenu granicu za kofein. Neka starosna granica za unošenje kofeina i to 100 miligrama je 13 godina“, navodi nutricionista Olga Ličina.

„Prajm“, osim kofeina, kažu, sadrži i vitamine i minerale, namenjen je sportistima i rekreativcima, ali ne i deci jer im previše vitamina može naškoditi.

„Problem je što se nalaze vitamini koji su rastvorljivi u mastima, vitamin A i vitamin E kada se uzimaju u velikoj količini mogu da budu hepatotoksični za našu jetru. Unos vitamina u ovom piću je za odraslu osobu. Nažalost, deci vitamina A treba otprilike polovina za pubertet i čak jedna trećina odraslog unosa u odnosu na odraslu osobu“, ističe Ličina.

U Srbiju je stigao iz Litvanije, kažu iz Ministarstva poljoprivrede. Dodaju da se prodaje i vrsta bez kofeina.

„Predmet fitosanitarne kontrole bila je jedna pošiljka koja je sadržala četiri vrste osvežavajućeg bezalkoholnog pića 'prajm hajdrejšon', koje ne sadrže kofein. Kada je reč o energetskim pićima 'enerdži prajm' koja sadrže kofein, po evidenciji granične fitosanitarne inspekcije, ta vrsta pića nije uvezena u našu zemlju“, navode iz Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Krivci što ga sva deca žele su dva poznata američka jutjubera. Njihove video-snimke sa „prajmom“ videlo je više od 20 miliona dece širom sveta.

Stručnjaci kažu da deca postaju žrtve reklama, zabrinjava ih što im autoriteti postaju zvezde na Jutjubu, pa roditelji teško mogu da ih uvere da sve što vide ne mora biti dobro za njih.

„Razgovaram sa roditeljima, kažu da šest meseci ne mogu da odgovore decu, pa naručuju iz inostranstva gde je nešto jeftiniji taj napitak, a kad dete proba kaže bljak. Ne kupuju oni napitak, oni kupuju supermoć, supersilu da budu super prepoznati u društvu. Mi ne možemo da kontrolišemo te sadržaje, ne postoji šansa da znamo šta sve dete vidi na svom telefonu, ali kad naučimo dete da malo kritički promišlja i malo logički zaključuje, onda dete kaže pa mora biti da to nije tako“, kaže psiholog Ana Mirković.

Napitak je zabranjen u nekim školama u Australiji i Velikoj Britaniji. Iz prodaje je povučen i u Crnoj Gori.