Uzimali lek za dijabetes kako bi smršali, sada se bore sa paralizom stomaka

Mnogi su lek „ozempik“ namenjen za lečenje dijabetes tipa dva, povedeni objavama poznatih na društvenim mrežama, počeli da doživljavaju kao čarobni štapić koji briše kilograme samo jednim ubodom nedeljno. Ova „prečica“ do vitke linije u više navrata je izazvala i nestašicu ovih lekova i ugrozila pacijente kojima je ovaj lek namenjen.

Lek za dijabetes „ozempik“ i njegov sestrinski lek za mršavljenje, „vegovi“ koje proizvodi holandska farmaceutska kompanija „Novo Nordisk", u osnovi ima istu supstancu –  semaglutid. Ovi i drugi lekovi iz ove porodice, koja uključuje lekove kao što su „tirzepatid“ i „liraglutid“, deluju tako što oponašaju hormon koji telo prirodno proizvodi – GLP-1. Jedna od uloga GLP-1 je da uspori prolaz hrane kroz stomak, što pomaže ljudima da se duže osećaju sitima.

Međutim, ako stomak previše uspori, dolazi do gastropareze, odnosno paralize stomaka. Doktori kažu da sve više slučajeva izlazi na videlo kako je popularnost ovih lekova porasla.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) već je saopštila da je primila izveštaje o ljudima koji uzimaju lekove a koji imaju gastroparezu, navodi Si-En-En.

Američko društvo anesteziologa prošlog meseca je upozorilo da pacijenti treba da prestanu da uzimaju ove lekove nedelju dana pre operacije jer oni povećavaju rizik od povraćanja tokom operacije, čak i ako su uzimali lek prema uputstvima. Povraćanje pod anestezijom ponekad uzrokuje da hrana i želudačna kiselina dospeju u pluća, što može izazvati upalu pluća i druge probleme nakon operacije.

Sve više „izuzetaka“

Do sada se smatralo da su ovi ekstremni slučajevi poput gastropareze i sindroma cikličnog povraćanja retki i da mogu biti rezultat toga što je lek samo pogoršao već postojeće stanje „sporog stomaka“. Doktori kažu da ljudi mogu imati stanje koje se zove odloženo pražnjenje želuca, a da to ne znaju. Ali na etiketi lekova nema posebnog upozorenja da može doći do gastropareze.

U odgovoru na zahtev Si-En-Ena za komentar, „Novo Nordisk“, proizvođač „ozempika“ i „vegovija“, ističe da se lekovi ove klase koriste već 15 godina za lečenje dijabetesa i osam godina za lečenje gojaznosti, i da su opsežno proučavani kako u redovnoj upotrebi, tako i u kliničkim ispitivanjima.

„Gastrointestinalni problemi su dobro poznati neželjeni efekti klase GLP-1. Za semaglutid, većina ovih neželjenih efekata je blage do umerene težine i kratkog trajanja. Poznato je da GLP-1 izazivaju kašnjenje u pražnjenju želuca, kao što je navedeno na etiketi svakog od naših GLP-1 RA lekova. Simptomi odloženog pražnjenja želuca, mučnina i povraćanje su navedeni kao neželjeni efekti“, navodi se u saopštenju.

Pitanje šta je uzrok, a šta posledica

Gastropareza može imati mnogo uzroka, uključujući dijabetes, ali to se obično dešava samo kod ljudi koji boluju od te bolesti najmanje deceniju i imaju hronično visok šećer u krvi koji je oštetio nerve koji kontrolišu stomak, što i jeste razlog zašto uopšte uzimaju ove lekove. Poznato je da su i žene izložene većem riziku za ovo stanje. U više od polovine slučajeva gastropareze, lekari ne mogu da pronađu uzrok.

„Možda jednostavno nemaju sreće“, kaže dr Majkl Kamileri, gastroenterolog na klinici Mejo.

S druge strane, lekovi na ovaj način deluju, iako malo lekara i pacijenata to razume ili probleme koji mogu uslediti, dodaje doktor.

Princip funkcionisanja leka je usporavanje pražnjenja hrane iz želuca

Kamileri je dobio sredstva od Nacionalnog instituta za zdravlje da prouči kako jedan od prvih agonista GLP-1, lek koji se zove liraglutid, utiče na funkciju stomaka.

On je angažovao 40 gojaznih odraslih osoba i nasumično ih odredio da uzimaju sve veće doze liraglutida ili placeba, koji nisu imali aktivne sastojke.

Posle pet nedelja, ispitanici su pojeli obrok sa supstancom koja ostavlja radioaktivni trag kako bi mogao da vidi koliko dugo hrana ostaje u njihovim stomaku. Ljudi koji su uzimali liraglutid imali su dramatično usporeno varenje u poređenju sa onima koji su uzimali placebo. Trebalo je oko 70 minuta da polovina hrane koju su pojeli napusti stomak, u poređenju sa samo četiri minuta u placebo grupi.

I to je bilo samo prosečno kašnjenje: kod nekih pacijenata na liraglutidu, vreme potrebno da polovina obroka napusti stomak je 151 minut, ili više od dva i po sata.

Kamileri je rekao da je grupa koja je uzimala liraglutid izgubila na težini, a što je veće kašnjenje hrane iz stomaka bilo, činilo se da su ljudi izgubili više kilograma.

Na sreću, činilo se da su se ljudi u studiji vremenom prilagodili lekovima. Posle 16 nedelja, ljudi u grupi koja je uzimala liraglutid izbacivali su oko polovine hrane koju su jeli iz stomaka za oko 30 minuta, za razliku od sedam minuta u placebo grupi. Činilo se da su simptomi mučnine i povraćanja takođe popustili.

„Nažalost, nije bilo dovoljno ovakvih vrsta studija, tako da čitava ideja da ova klasa lekova zapravo odlaže pražnjenje želuca nije tako dobro prepoznata“, napominje Kamileri.

„Moguće je da neki pacijenti imaju granično sporo pražnjenje želuca i početak jednog od GLP-1 agonista može izazvati potpunu gastroparezu.“