Kada nas zadesi vremenski rolerkoster i pozitivni joni, niko se ne oseća dobro

U petak 17 stepeni, juče sneg i 4 stepena. I možda bismo vremenski ringišpil lakše podneli, da nam nedelju dana pre toga nije izgledalo kao da je proleće već počelo. Svi će reći, ko ne voli sunce, ali na 18 stepeni usred februara, nema onoga ko nije rekao da mu nešto smeta.

Na nagle promene vremenskih prilika najviše reaguju hronični bolesnici, ali i zdravi mogu loše da se osećaju, naročito kada temperatura vazduha naglo poraste. I umesto da smo puni energije, od umora i neraspoloženja jedva funkcionišemo.

„Prilikom pada temperature dolazi do kontrakcije krvnih sudova na periferiji, krv se koncentriše u srcu, bubrezima i u mozgu, tako da brže radi i dolazi do skoka pritiska“, navodi dr Aleksandar Čukanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Da vreme ne utiče na naše zdravlje, ne bi u Republičkom hidrometeorološkom zavodu radili ljudi koji proučavaju upravo tu oblast i svakog dana objavljuju biometeorološku prognozu.

U jednoj od najtoplijih zima od kada se kod nas mere temperature, njihova upozorenja su česta. Glavobolja, bezvoljnost, nervoza, umor najčešće su posledica povećanog elektromagnetnog zračenja i pozitivnih jona u atmosferi.

„Naš organizam je elektromagnetni sistem isto kao što je atmosfera elektromagnetni sistem. I sve one promene koje se dešavaju u atmosferi se svakako odražavaju na nas. U takvim biometeorološkim situacijama u atmosferi je jako povećana koncentracija pozitivnih jona. Pozitivni joni su negativni za naš organizam, za razliku od negativnih koji se javljaju leti posle nepogoda, grmljavina, kada se mi jako lepo osećamo, odahnemo i kažemo: ‘Jao, konačno da nam je dobro’“, objašnjava Jasminka Smailagić, načelnica Odeljenja za monitoring klime RHMZ-a.

Kod naglih promena temperature, povećava se broj pacijenata sa moždanim i srčanim infarktom, reumatskim bolovima. To je direktna posledica upravo vremenskih prilika, na koje se nekako treba navići. Neko odmaranjem, neko šetnjama.