Zbog neutemeljenih strahova od autizma prete nam epidemije malih boginja

U prvih godinu dana dete primi četiri vakcine u 10 doza. Tako je po kalendaru vakcinacije i roditelji se uglavnom ne bune. Jedina oko koje se godinama polemiše je MMR – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeola, koja se prima u 13. mesecu.

Za brigu i polemiku je i statistika – u Beogradu je MMR vakcinom vakcinisano 68 odsto dece, u Novom Pazaru tek 11, u Novom Sadu oko 50 odsto.

Dr Dragoslav Popović, konsultant UNICEF-a za vakcine i imunizaciju kaže da su ovakvi podaci zabrinjavajući i poziv da se hitno preduzme nešto da bi se popravila statistika.

„Baš pre pandemije kovida, mi smo izašli iz epidemije malih boginja koja je trajala od 2017. do 2019. godine. U to vreme je od malih boginja umrlo 15 osoba. Očito nismo naučili lekciju iz toga. Najgore bi bilo da sad iz pandemije uđemo u epidemiju malih boginja, a za to postoji realan rizik“, navodi Popović.

Načelnica pedijatrije u DZ Palilula dr Aneta Jovanović objasnila je da su polemike o potencijalno negativnim efektima MMR vakcine počele 1998. godine kada je britanski hirurg u časopisu Lanset objavio članak u kojem se MMR vakcina povezivala sa pojavom autizma kod dece.

„Retki su primeri roditelja koji ne žele da dete vakcinišu, ali postoje mnogi koji žele da odlože vakcinaciju dok dete ne progovori i prohoda. Žele da to odlože do druge godine. Takvi strahovi nisu opravdani, posebno zato što su male boginje veoma zarazna bolest i posebno pogađaju decu uzrasta jedne godine baš zato što tada počinju da ulaze u kolektive. Zbog toga je neophodno da se pre toga vakcinišu“, istakla je Jovanovićeva.

Agencija za lekove i medicinska sredstva izdaje sertifikat i stoji iza toga da je vakcina potpuno bezbedna i prošla mnoge kliničke studije na velikom uzorku.

Nadovezujući se na njene reči, dr Dragoslav Popović dodao je da ne samo da je dokazano da vakcina nema negativnih efekata, već pozitivno utiče na decu jer sprečava one dečje bolesti kroz koje nijedno dete ne mora da prođe.

Male boginje, rubeole i zauške su bolesti koje mogu dovesti do brojnih komplikacija i ozbiljnih oboljenja, poput encefalitisa, teških upala pluća i ušiju, oštećenja centralnog nervnog sistema, steriliteta...

Pola veka vakcinacije protiv malih boginja u Srbiji

Vakcinu protiv malih boginja deca u Srbiji dobijaju od 1971. godine. Deset godina kasnije toj vakcini dodata je i komponentna za zaštitu od zaušaka, a od 1991. deca dobijaju MMR kao trovalentnu vakcinu – protiv malih boginja, zaušaka i rubeola.

SZO je postavila cilj da od 2010. godine male boginje budu iskorenjena bolest u svetu. Ali epidemija malih boginja u Srbiji ponovo preti.

Statistika u Beogradu pokazuje da ni u jednoj opštini nije vakcinisano 95 odsto dece koliko je potrebno za kolektivni imunitet. Pa tako na mapi vidimo da je u Lazarevcu vakcinisano 51 odsto mališana, Zemunu 61 odsto, na Savskom vencu 62 odsto, Paliluli 65 odsto, najviše je vakcinisanih u Obrenovcu 93 odsto.

Stanje u Beogradu je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da se radi o urbanoj sredini gde se deca po prirodi kreću u većim grupama što povećava rizik od zaražavanja.

„Veoma je važno postići cilj od 95 odsto vakcinisanih jer onda počinje da funkcioniše kolektivni imunitet koji štiti ne samo vakcinisanu decu, već i onu koja iz drugih zdravstvenih razloga nisu mogla biti vakcinisana“, objašnjava Popović.

Zašto se vakcina prima u 13. mesecu?

Načelnica DZ „Palilula“ istakla je da su njena deca takođe vakcinisana i da to često pominje u razgovoru sa roditeljima.

„Roditelj najviše brine ta teorija oko autizma, kao i priče o tome da deca ostaju posle vakcina bolećiva, ali je prirodno da se deca u vrtićima razboljevaju i tako formiraju imunitet. Pre ulaska u takav kolektiv dete treba da bude vakcinisano, naravno posle lekarskog pregleda“, napomenula je Jovanovićeva.

Zašto je važno da dete baš u 13. mesecu primi MMR vakcinu, dr Popović objašnjava da tokom prve godine života deteta, majka koja je vakcinisana kroz mleko prenosi svoj imunitet na dete.

„Već na izlasku iz prve godine dete ono dolazi u povećan rizik i njegov imunski odgovor treba pojačati vakcinom. Dete će od tih bolesti biti zaštićeno tek kad primi obe doze MMR-a“, kaže Popović.

Dete koje ima grip može zaraziti još dvoje dece. Dete koje nije primilo MMR i dobije zauške, rubeole ili boginje – zaraziće još 18-oro nevakcinisane dece. Osim što je važno zbog samog deteta da bude vakcinisano i zaštićeno od ovih bolesti, važno je i zbog druge dece koja zbog zdravstvenog stanja ne mogu da se vakcinišu.