Orašasti plodovi, pokazali rezultati studije, mogu znatno povećati kvalitet sperme

Kvalitet sperme zavisi od brojnih faktora, ne samo genetike, već prirodnog okruženja, stila života i, naročito, ishrane, čiji su značaj naučnici tek nedavno počeli da uviđaju, piše Njujork post.

Rezultati su pokazali da kod onih koji se hrane po principu tzv. zapadnjačke dijete, koja je bogata crvenim mesom, industrijskim proizvodima i šećerom, nedugo po uključivanju orašastih plodova popravljaju genetski profil spermatozoida.

Novo istraživanje zasnovano je na prethodnim nalazima koji ukazuju na poboljšanje ukupnog kvaliteta sperme, uključujući pokretljivost i brojnost spermatozoida, kod muškaraca koji redovno jedu orahe.

Međutim, istraživači sa Univerziteta u Juti i španskog Univerziteta „Rovira i Virgili“ u Taragoni, otišli su korak dalje u odnosu na ovu studiju iz 2018. godine kako bi ispitali molekularne procese – takozvanu metilaciju – koji dovode do toga da se zbog većeg unosa orašastih plodova menja kvalitet sperme u relativno kratkom roku.

Njihovo kliničko ispitivanje na slučajnom uzorku obuhvatilo je grupu od 72 zdrava mlađa muškarca, nepušača.

Od njih 48 je zatraženo da u svoju ishranu uključe 60 grama orašastih plodova dnevno tokom 14 nedelja, dok su preostala 24 ispitanika nastavila uobičajen način ishrane karakterističan za zapadnu hemisferu.

Na kraju eksperimentalnog perioda, kod ispitanika koji su bili na ishrani bogatoj orašastim plodovima utvrđeno je 36 genomskih regiona u njihovom DNK uzorku sperme koji su bili „značajno diferencijalno metilirani“ u poređenju sa kontrolnom grupom. Od tih 36 regiona, u 97,2 odsto je utvrđeno da su „hipermetilirani“.

Ukratko, šačica orašastih plodova dnevno mogla bi da pomogne da se problem sa plodnošću ne pojavi.

Istraživači kažu da je njihov rad, objavljen u časopisu Androlodži, prvi čvrsti dokaz da grickanje oraha ima neposredne koristi za mnoge muškarce, posebno one u Americi.

„Ovaj rad pokazuje da postoje neki osetljivi regioni epigenoma sperme koji reaguju na ishranu i koji mogu rezultirati promenama u spermi i njenoj sposobnosti da oplodi“, navodi vodeći autor studije, Albert Salas-Huetos u saopštenju Univerziteta za medije.