Da li su Maljevičeva remek-dela vredna 100 miliona evra zaista pronađena ispod kreveta penzionerke

Kazimir Maljevič, rođen u Ukrajini, smatra se jednim od najuticajnijih umetnika 20. veka. Na tržištu umetnina, njegove slike vrede više od bilo kog drugog ukrajinskog ili ruskog umetnika, a jedno delo je prodato za rekordnih 85 miliona dolara 2018. godine.

Prema rečima Janiva Koena, izraelskog biznismena sa sedištem u Bukureštu i vlasnika dela, tri nepoznate Maljevičeve slike otkrivene su ispod dušeka izraelske penzionerke Eve Levando, tokom selidbe 2023. godine.

Penzionerka je baka Koenove supruge i ona mu je poklonila dela.

Slike nose nazive Suprematistička kompozicija sa zelenim i crnim pravougaonikom (1918), Kubofuturistička kompozicija (1912–13) i Suprematistička kompozicija sa crvenim kvadratom i zelenim trouglom (1915–16), a biće izložene u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti Rumunije do kraja avgusta. Izložbu sponzoriše stomatološka klinika gospodina Koena.

Ipak, svet umetnosti ostaje skeptičan. Konstantin Akinša, ukrajinsko-američki naučnik, rekao je za Bi-Bi-Si da su zapisi koji dokazuju njihovu istoriju i poreklo do Maljevičevog studija nepotpuni.

„Tri dela koja su sada izložena u Bukureštu nisu dokumentovana, fotografisana niti prikazana tokom umetnikovog života“, rekao je istoričar umetnosti i kustos, koji je koautor vodiča za istraživanje porekla Američkog udruženja muzeja.

Da li je Staljin kriv

Eva Levando je nasledila slike od svog oca, računovođe u Odesi. Navodno je kupio jednu od njih, a druge dve dobio kao naknadu za svoje usluge. Nedostatak evidencije koja bi potkrepila ovu priču objašnjava se represijom režima prema modernističkoj umetnosti u Staljinovo doba, rekao je gospodin Koen za Bi-Bi-Si.

Gospođa Levando je emigrirala u Izrael 1990. godine, ponevši dela sa sobom, prema rečima gospodina Koena.

„Nema dokaza da su Maljevičeva dela kružila na ruskom ili ukrajinskom tržištu umetnosti krajem dvadesetih i početkom tridesetih. Maljevičevi sopstveni zapisi ne pominju nikakvu privatnu prodaju posle 1917. godine“, napominje Konstantin Akinša.

Ali da bi potkrepio svoju tvrdnju, Janiv Koen je predstavio sertifikate kijevskog istoričara umetnosti Dmitra Horbačova koji opisuju dela kao „prvoklasne primere“ Maljevičevog stila. On do ovog zaključka dolazi analizirajući stil i tehniku slika.

Međutim, Dmitro Horbačov je ranije potvrđivao autentičnost spornih dela, uključujući jednu sliku koja je navodno uklonjena iz bečkog muzeja Albertina nakon sumnji u njenu autentičnost.

Istoričar umetnosti tvrdi da je konsultant „Sotbija“ i „Kristija“. Ali on „ne radi, i nikada nije radio, za 'Sotbi' kao konsultant“, rekao je portparol Bi-Bi-Siju. Aukcijska kuća „Kristi“ takođe negira bilo kakvu formalnu povezanost.

Janiv Koen kaže da tehnička analiza podržava njegovu tvrdnju.

Bi-Bi-Si je pregledao izveštaje o sva tri dela koje su uradili Institut za konzervaciju umetnosti i boje u Parizu i nemačka laboratorija Elizabete i Erharda Jegersa.

Iako pigmente i druge elemente datiraju u vreme Maljevičevog života, izveštaji ne tvrde da je radove naslikao sam umetnik.

Kada su mu predstavljeni nalazi, Erhard Jegers je rekao za Bi-Bi-Si da tehnička analiza ne može dokazati autentičnost slike.

Francuska laboratorija je saopštila da izveštaji koje ona proizvodi „nisu dokaz autentičnosti“ i da nikada nije izdala sertifikat o autentičnosti za Maljevičeva dela.

„Vrh ledenog brega“

Janiv Koen insistira da nije zainteresovan za prodaju slika, uprkos Dmitru Horbačovu, koji smatra da su slike autentične, procenjujući da bi mogle vredeti 160-190 miliona dolara.

Međutim, imejlovi u koje je Bi-Bi-Si imao uvid, ukazuju na to da su ponuđene kao zalog za kredit. Biznismen je negirao vezu sa ovom ponudom, rekavši da nema planove da monetizuje slike i da je finansijski obezbeđen zahvaljujući investicijama u kriptovalute.

Pošto je Konstantin Akinša doveo u pitanje poreklo slika, Nacionalni muzej savremene umetnosti Rumunije (MNAC) distancirao se od slika.

U saopštenju, MNAC je izložbu nazvao „kustoskim eksperimentom“ i dodao da nema „stručnost u autentifikovanju ovih konkretnih dela“.

Muzej navodi da se oslanja na dokumenta koja je dostavio gospodin Koen i da uključivanje njegovih slika u izložbu „ne treba tumačiti kao institucionalnu potvrdu njihovog autorstva ili autentičnosti“.

Akinša podseća da su javno poznati slučajevi spornih dela Maljeviča i drugih umetnika tog perioda samo „vrh ledenog brega“, dodajući da „hiljade sumnjivih dela i danas kruže“.

Tržište ruske i ukrajinske modernističke umetnosti bilo je puno dela koja su „očigledno problematična“, napominje Reto Barmetler, konsultant za rusko slikarstvo u „Sotbiju“.

„Dobre avangardne slike ne pojavljuju se niotkuda – one su očiglednog kvaliteta, dolaze sa dokumentovanim poreklom i, idealno, istorijom izlaganja“, objasnio je.

Nije komentarisao tri dela u vlasništvu Janiva Koena.