Pisma bez adrese koja uvek stignu onome kome su upućena

U Centru za razvrstavanje Italijanske pošte u Rimu, na aerodromu Fjumičino, svakog dana za Papu Lava XIV stiže oko 100 kilograma pošte. Razglednice, ručno pisana pisma, čestitke, crteži. Kada se radi o papinoj pošti tu i dalje važi tradicija, pisma i razglednice koje se inače sve ređe i manje šalju za papu stižu u ogromnom broju.

„Ovde u Fjumičinu postoji cenatr za razvrstavanje pošte koja ide za Vatikan i mi dnevno registrujemo 100 kilograma i to je trend koji se nastavlja. Tako je bilo sa papa Franjom, koji je dobijao i oko 150 kilograma pošte dok je bio bolestan, a broj se ne smanjuje ni sada kada imamo novog papu“, navodi Antonelo Kidikimo, menadžer sortiranja pošte na Fjumičinu.

Papi pišu različiti ljudi: bolesni, zatvorenici, deca, porodice. Čak i ako je adresa nejasna dovoljno je da piše papa ili Vatikan i svaka pošiljka stiže tamo gde treba. A svako pismo nosi neku intimnu želju ili molbu: za ozdravljenje, za pomoć, molitvu, ispovest.

Po dolasku u Fjumičino, pošta prolazi kroz automatizovan proces merenja i kontrole. Zatim se prenosi u centar za distribuciju bliži Svetoj Stolici. Svaka faza se obavlja s najvećom pažnjom i diskrecijom.

„Pošta dolazi iz celog sveta, na primer iz Amerike, sa Kosova, Indije. U ovom trenutku nismo još uvek u stanju da kažemo sa statističke tačke gledišta koja je to zemlja iz koje stiže najviše pošte jer je ima zaista mnogo“, dodaje Kidikimo.

Iako sadržaj ostaje tajna, oni koji rade na ovoj pošti znaju simboličnu i duhovnu vrednost koju ona nosi. Po rukopisu mogu da naslute da se radi o starijoj osobi ili detetu jer deca često crtaju ili stavljaju nalepnice na koverte.

Tu su razglednice, čestitke, nekada samo list papira sa adresom bez koverte i par napisanih reči. Svaki list, svaka reč, svaki crtež sadrži dragoceni deo osobe koja je to napisala i kojoj je potrebna reč utehe, molitva, osećaj da nisu sami. I papa, koji je za milione ljudi duhovni oslonac, to zna.