Sela pod vodom, potopljena crkva – šta sve možete da istražite kada ronite u Srbiji

Da biste mogli da ronite u rekama i jezerima u Srbiji potrebno je da položite početni kurs ronjenja koji se sastoji iz teorijskih predavanja, upoznavanja sa opremom i vežbanjem u bazenu. Posle toga slede teorijski ispit i četiri zarona u otvorenim vodama. Uvek se roni u paru, sa tzv. badijem.

Ceo kurs traje oko dva meseca, ali ubrzano može da se završi i za mesec dana, kaže jedan od beogradskih instruktora ronjenja Aleksandar Ilić.

Da biste ronili ne morate da budete naročito vešt plivač, ali je važno da vas pod vodom ne hvata panika i da se osećate komotno sa opremom, a sve to se procenjuje na samom kursu. Tokom trajanja kursa obezbeđena je oprema, a po završetku oprema i dalje može da se dobije od kluba.

U razgovoru sa Internet portal RTS-a, Aleksandar Ilić je izdvojio šest lokacija u Srbiji koje su najprimamljivije roniocima.

Ada Ciganlija

Ako posećujete „beogradsko more“, nesumnjivo ste videli ronioce koji u kompletnoj opremi nestaju pod jezerom. Ovde Beograđani najčešće i vežbaju zarone, nakon što su se izveštili u bazenu.

Ilić objašnjava da je Ada savršen poligon za ronioce, naročito početnike.

„Da neko pravi poligon – napravio bi Adu. To je jezero gde može cele godine da se roni – zimi ima temperaturu od 5 do 6 stepeni, a leti oko 20 stepeni. Dubina je 10 metara“, objašnjava Ilić.

Dodaje da je to jezero idealno i za navigaciju. Ponekad je u vodi loša vidljivost, pa se roni pomoću kompasa.

U Savskom jezeru ima živog sveta, pogotovo noću kada je riba aktivna – štuke, somovi, šarani.

Ispod površine se kriju i ostaci starog pontona, potopljena skela, delfin od betona, čamac, sidro, amfore.

Kada je vidljivost dobra, mogu se dobiti i kvalitetne fotografije.

Zaovinsko jezero

Zaovinsko jezero je još jedan savršen poligon za ronioce naprednijeg nivoa, a za Ilića i najlepše mesto za ronjenje na svetu. Najveća dubina jezera je 120 metara, a uobičajeni su zaroni dubine 30-40 metara.

„Ispod 20-30 metara dubine već je potpuni mrak i potrebne su lampe. To ume da bude stresno za početnike“, napominje Ilić.

Pod vodom se mogu videti temelji potopljenih kuća sela Stara Vežanja, stepenice, podrumske prostorije, auto-servis, garaža sa kanalom za automobile, škola, crkva, groblje.

U blizini je i jezero Spajići - sabirna akumulacija koja nastaje od proceđene vode iz Zaovinskog jezera, Zmajevačke reke i Popovića potoka. Ono je pliće i zimi se ponekad zaledi.

Tu se rade kursevi ronjenja ispod leda. Pod ledom temperature vode je oko 2 stepena, tako da se roni u suvom odelu. „Moramo da budemo vezani užetom i da imamo uže kojim smo vezani za obalu, kako bismo mogli da se vratimo“, objašnjava instruktor ronjenja.

Valjevska Gračanica

Tokom 2016. godine, zbog punjenja veštačkog jezera Stubo-Rovni, potopljena je crkva Svetog Arhangela Mihaila u selu Tubravić nadomak Valjeva, poznatija kao Valjevska Gračanica.

„Potopljena je u netaknutom stanju, unutra su još freske i ikone, sve stoji, jedino je veliki luster pao sa plafona, samo je on oštećen. Vrata, prozori, krst – sve stoji pod vodom“, ispričao je Ilić.

Ronioci mogu da vide i drvenu ogradu oko crkve, pomoćni objekat - sve stoji netaknuto.

Dubina jezera je 17 metara, a početnici rone do 18 metara dubine.

U jezeru Rovni je nešto lošija vidljivost i voda je hladnija. Na dubini je 6 stepeni i leti i zimi.

Zavojsko jezero kod Pirota

Reč je o veštačkom jezeru, napravljenom za potrebe hidroelektarne. Jezero je kod brane dubine oko 70-80 metara.

Kao i na Zaovinama, ronioci mogu da „posete“ potopljeno selo sa mnogo starih kuća, i dalje stoje kameni zidovi.

Tabanovačka jezera

Tabanovačka šljunkara je poznato šabačko izletište na kojem se leti kupa, ali i roni.

Ronioci mogu videti staru šljunkaru, kašiku od bagera i dosta živog sveta.

Ronjenje u Drini

Roniocima je posebno uživanje ronjenje u reci Drini. Zahvaljujući struji voda nosi ronioce koji mogu da se opuste.

„Voda je dosta plitka, zaron dugo traje i nosi te struja. Roni se u jednom smeru“, navodi Ilić.