Španci na putu ka vrhu liste najdugovečnijih naroda Evrope

Stanovnici Španije strastveni su pušači, konzumiraju alkohol, ali vode računa o ishrani, vežbanju i društvenom životu koji je prilagođen urbanim navikama. Dug život i dobro zdravlje povezani su sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika.

Шпанци на путу ка врху листе најдуговечнијих народа Европе

Institut za zdravstvo Univerziteta u Vašingtonu nedavno je objavio rezultate istraživanja o dugovečnosti po zemljama do 2050. Među 20 država gde stanovnici dožive duboku starost su Švajcarska, Japan, Danska, Južna Koreja.

Najstarija osoba na svetu je Špankinja Marija Brenijas Morea, koja ima 117 godina.

Prosečan životni vek u Španiji će, prema novim istraživanjima, do 2050. godine biti 85,5 godina, što je više od prosečnog životnog veka u Danskoj, koji iznosi 83,5 godina.

Većina istraživača misli da je razlog u načinu ishrane, koja je mediteranska i bazirana na ribi, žitaricama, voću, povrću.

Nov način ishrane

Kako se navodi u istraživanjima, mnogi ljudi posećuju restorane koji nude masnu hranu, prženu, začinjenu, a sve to zalivaju alkoholnim pićem. Ovaj podatak upućuje na činjenicu da su se i mediteranske navike u ishrani promenile.

Stanovnici Španije strastveni su pušači, konzumiraju i alkoholna pića i droge i u tome prednjače u Evropi.

U svetu postoje Plave zone, u kojima žive stogodišnjaci po svojim receptima i pravilima. Taj pojam se odnosi na geografske regije u kojima žive najstarijih ljudi na svetu. To su Ikarija u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Nicouu u Kostariki, Loma Linda u Kaliforniji...

O tome je pisao i Amerikanac Dan Batner u svojoj knjizi gde je i objasnio zašto je životni vek stanovnika juga Evrope sve duži. Naveo je da je ceo proces starenja i dužine života povezan i sa genetikom predaka.

Nasleđe predaka – pešačenje koje produžava život

Preci ovih naroda su se mnogo kretali, a istraživanjem iz 2017. godine utvrđeno je da Španci prednjače u pešačenju i da im je prosek 5.936 koraka na dan.

Gradovi Španije su skoro prenaseljeni, pa Španci većinu svojih dnevnih obaveza završavaju peške.

Kako se navodi u istraživanjima koja su radile američke kompanije „Galup“ i „Meta“, oko 76 odsto Španaca oseća društvenu podršku.

Vođa istraživanja i šef „Galupa“ Džon Klifton, naglasio je da Španci, međutim, nisu zadovoljni poslom koji rade.

Neguju porodicu i prijateljstva

Stanovnici Španije su četvrti u svetu po čvrstim porodičnim vezama. Mnogi mladi ljudu nemaju mogućnosti da kupe stan, pa često u porodici živi više generacija.

Zemlje juga Evrope ne ubrajaju se u najsrećnije države Evrope, kao što se time mogu pohvaliti Danska i Finska, ali su, bez obzira na to, zadovoljni životom.