Klimtova slika za koju se čitav vek verovalo da je uništena, prodata za 32 miliona dolara

Portret gospođice Lizer, za koji se smatralo da je jedno od završnih radova austrijskog slikara, izazvao je ogromno uzbuđenje u svetu umetnosti, ali je na kraju prodat po nižoj procenjenoj ceni koja se kretala između 32 miliona i 53,4 miliona dolara.

Prodajna cena je bila upola manja od one koju je donela druga Klimtova slika – Dama sa lepezom – u Londonu prošle godine. Poslednji portret koji je završio Klimt postao je najskuplje umetničko delo do sada prodato na evropskoj aukciji, koje je dostiglo cenu od 108,4 miliona dolara.

Prema bečkoj aukcijskoj kući „Kinski“, Portret gospođice Lizer se dugo smatrao izgubljenim. Međutim, nedavno se ispostavilo da je bio u privatnom vlasništvu austrijskog državljanina.

„Ponovno otkrivanje ovog portreta, jednog od najlepših Klimtovih poslednjih kreativnih perioda, je senzacija“, navela je aukcijska kuća u saopštenju za štampu na svojoj veb-stranici pre prodaje.

Intenzivno živopisno delo je dokumentovano u katalozima Klimtovog rada, ali stručnjaci su ga videli samo na crno-beloj fotografiji.

Poznato je da je gospođica Lizer bila član bogate austrijske jevrejske porodice koja je tada bila deo više klase bečkog društva, gde je Klimt pronalazio svoje pokrovitelje i klijente. Ipak, njen identitet nije sasvim siguran.

Braća Adolf i Justus Lizer su bili vodeći industrijalci u Austro-Ugarskoj imperiji. U katalozima Klimtovog dela stoji da je Adolf naručio od umetnika da naslika njegovu ćerku tinejdžerku Margaret Konstans. Međutim, novo istraživanje aukcijske kuće sugeriše da ga je Justusova supruga Lili unajmila da naslika jednu od njihove dve ćerke.

Na sajtu aukcionara stoji da je gospođica – ko god da je bila – posetila Klimtov studio devet puta u aprilu i maju 1917. On je napravio najmanje 25 preliminarnih studija i najverovatnije je počeo da slika u maju te godine.

„Slikar je za svoj prikaz odabrao portret od tri četvrtine i prikazuje mladu ženu u strogo frontalnoj pozi, blizu prednjeg plana, na crvenoj, nedefinisanoj pozadini. Oko ramena joj je ogrnut ogrtač bogato ukrašen cvećem“, stoji u saopštenju aukcijska kuće.

„Intenzivne boje slike i pomeranje ka labavim, otvorenim potezima pokazuju Klimta na vrhuncu njegovog kasnog perioda.
Kada je umetnik umro od moždanog udara sledećeg februara, slika je još uvek bila u njegovom ateljeu – sa malim delovima koji nisu sasvim završeni. Zatim je dat porodici Lizer.

Njegova tačna sudbina nakon 1925. godine je „nejasna“, navodi aukcijska kuća.

„Ono što se zna je da ga je stekao pravni prethodnik pošiljaoca šezdesetih godina i da je sadašnjem vlasniku pripao posle tri uzastopna nasledna postupka“, navodi se u saopštenju.

Slika je trebalo da bude prodata u ime njenih austrijskih vlasnika, koji nisu imenovani, zajedno sa pravnim naslednicima „Adolfa i Henrijete Lizer na osnovu sporazuma u skladu sa Vašingtonskim principima iz 1998. godine“, saopštila je aukcijska kuća.

Ustanovljeni 1998. godine, Vašingtonski principi su obavezali zemlje potpisnice da vrate umetnička dela koja su zaplenili nacisti njihovim zakonitim vlasnicima.

Ernst Ploil, jedan od direktora Aukcijske kuće „Kinski“, rekao je da nisu pronađeni dokazi da je delo bilo opljačkano ili ukradeno pre ili tokom Drugog svetskog rata.

„Slika je opisana kao izgubljena u svim catalogues raisonnés (sveobuhvatnim spiskovima Klimtovih dela). U našim krugovima ‘izgubljena’ znači verovatno uništena, verovatno spaljena tokom rata, ali u svakom slučaju više ne postoji. Niko nije očekivao da će se ona ponovo pojaviti.“

U skladu sa Vašingtonskim principima postignut je sporazum između sadašnjeg vlasnika i svih potomaka porodice Lizer da se slika nađe na aukciji.