Srbija ima najveći lavirint u Evropi – precizan i sa algoritmom

Lavirint „Bora“ u Batočini precizno je arhitektonski konstruisan. Ima tri staze ukupne dužine tri i po kilometra. Vreme prolaska, odnosno, izlaska iz lavirinta, zavisi od osobe do osobe.

„Površina lavirinta je velika. Deca se bolje snalaze nego odrasli i treba im manje vremena. Valjda su čigrasti, veseli, radoznali. Deci treba oko pola sata da prođu lavirint, a odraslima od 45 minuta do sat vremena. Odrasli uživaju u prolasku lavirintom, a usput se i fotografišu“, kaže Marina Bogdanović, direktorka lavirinta „Bora“ u Batočini.

Posetiocima je uglavnom prepušteno da sami odluče kojim tempom će se kretati kroz lavirint, dodaje Bogdanovićeva.

„Imaju prvu pomoć, mape. Ukoliko žele mogu da fotografišu mape, i odlučuju o tempu kojim će ići. Uvek mogu da pitaju naše pomoćnike koji šetaju kroz lavirint. Na kraju, ukoliko baš žele da izađu uvek nam je stražar na kuli“, napominje direktorka lavirinta.

Lavirint privlači posetioce avanturističkog duha, ima svoj algoritam, i samo onima koji vole odgonetanje, imaju strpljenje i koncentraciju, polazi za rukom da iz njega pronađu izlaz.

„Radnicima koji rade u lavirintu treba mesec dana da se uhodaju u stazu, pod uslovom da znaju i da ih vodi neko ko zna stazu. Nemaju osećaj za algoritam. On tehnički postoji, ali mi nemamo osećaj za algoritam", dodaje Marina Bogdanović.

Najstariji lavirint urezan je u kamenu obalu reke Pansaimol u indijskoj državi Goja. Simboli lavirinta nalaze se i u umetnosti starih Grka, u hrišćanstvu i u gotskom periodu i imaju posebna značenja. Danas se lavirinti grade radi zabave, poput „Bore“ u Batočini.