Vodič za darivanje milijardera: Šta najbogatiji na svetu poklanjaju jedni drugima

Nekoliko dana pre Božića prošle godine, Nikol Polard Bejme, osnivač kompanije za luksuzni stil „Lalaluks“, dobila je poziv od klijenta. Želeo je retku „himalajsku Birkinku“ i u njoj nekoliko dijamanata pride – i želeo je da bude upakovana i spremna za praznik.

Za neupućene, „Birkin“ je ekskluzivna „Hermesova“ tašna koju vole veoma bogati. Himalajski se odnosi na materijal – ručno obojena koža sa stomaka krokodila. A dijamanti su sami po sebi razumljivi. Sve to dolazi zajedno po ceni od 750.000 dolara.

Polard Bejme se obratila svojoj međunarodnoj mreži „Birkin“ dilera za pomoć. Nabavila je robu i unela tašnu u avion uz odgovarajuće bezbednosne mere. Tašna i dijamanti su bili pod jelkom na Božićno jutro.

„Za nekoga ko ima sve, zašto ne bi imala i dijamante u svojoj tašni?“, napominje Polard Bejmeova čije usluge počinju od 600 dolara po satu – plus procenat od kupovne cene robe – u razgovoru za Biznis insajder.

Vlasnica kompanije „Laluks“ sa sedištem u Los Anđelesu ima dobru poentu: Darivanje za praznike je dovoljno teško i onima koji imaju listu želja. A šta je sa ljudima koji zaista imaju sve? Milijarderi vole da daju i primaju baš kao i mi ostali, na kraju krajeva, čak iako ti pokloni koštaju mnogo više (i verovatno ih je teže pronaći u lokalnom tržnom centru).

„Oni samo žele da vide kako izgleda najbolje od najboljeg“, kaže za Biznis insajder Elizabet Braun, menadžerka za saradnju s klijentima kompanije za putovanja i životni stil „Nejtsbridž srkl“ sa sedištem u Njujorku. „Nije baš da postoji budžet – oni samo žele da ono što žele da to i ostvare.“

Poređenja radi, ove praznične sezone Amerikanci generalno planiraju da potroše u proseku 1.652 dolara na poklone, prema istraživanju „Dilojta“, što je oko 0,2 odsto od cene cene pomenute „himalajske birkinke“.

Od trkačkog konja do vinograda, neki pokloni su preveliki da bi stali ispod jelke

Uz „Šanel“ i „Roleks“, „Hermes“ je jedan od najtraženijih brendova, navodi Polard Bejmova. Tašne „birkin” se smatraju za kolekcionarske predmete i dolaze u retkim originalnim varijantama, i popularan su izbor među ultrabogatima.

Vinston Česterfild, osnivač „Bartona“, londonske konsultantske firme fokusirane na bogate, poznaje jednu kolekcionarku „Hermesa“ kojoj muž svake godine kupi novu tašnu druge boje iz ove francuske modne kuće – uz nekoliko „sitnica“ u istoj boji.

Drugi hitovi, kako navodi Polard Bejmova, su personalizovani pokloni – kao na primer personalizovane putne torbe  – „Gojar“ putne torbe sa monogramom koje koštaju preko 10.000 dolara ili pune predmeta sa horoskopskim znakom primaoca, na primer – ili samo nešto namenjeno za omiljeni hobi primaoca.

Članovi porodice koja voli da planinari mogu jedni drugima da poklone najbolju opremu od brendova kao što su „Monkler“ i „Loro Pijana, kaže Česterfild. Ljubitelji hrane mogu pokloniti organsko balzamiko sirće koje dolazi direktno iz Italije.

Ali drugi pokloni inspirisani hobijem su omiljeniji kod milijardera.

Na primer, vinograd u Toskani za enofila. Firma „Najtsbridž srkl” je recimo pomogla u kupovini imanja vrednog pet miliona dolara kao božićnog poklona, zajedno sa vilom u kojoj je Napoleon nekada boravio, plus sopstvenim pogonima za proizvodnju meda i maslinovog ulja. Cena godišnje članarine od 50.000 dolara za usluge „Njtsbridž srkla“ u tom slučaju deluje kao vrlo povoljna.

Ili imaju voljenu osobu koja voli trkačke konje? Posrednik ih odvede do vrhunske štale za uzgoj konja, organizuje susret sa džokejem i dobiju sopstevenog konja.

Prilika da se upoznate i naučite od najboljih od najboljih – bilo da su to lekcije slavnog di-džeja ili časovi kuvanja sa kuvarom sa Mišlenovom zvezdicom – još jedan je popularan poklon za koji treba izdvojiti šestocifrenu sumu novca.

Putovanja u neistražene predele omiljeni pokloni milijardera

„Svima, a naravno i najbogatijima, vreme je najdragocenija roba“, ističe Elizabet Braun iz „Najtsbridž srkla“.

Ponekad je cena vremena i merljiva. Sat u privatnom avionu „Vistadžeta“, na primer, počinje od 11.000 dolara. Jedan od Česterfildovih kontakata, koji nije želeo da izdvoji novac za kupovinu mlaznog aviona, poklonio je ćerki sate letenja u vrednosti od oko pola miliona dolara, zato što se tokom pandemije navikla da leti privatnim avionom.

Ali nematerijalna vrednost dobro utrošenog vremena je ono za čim bogati zaista najviše žude, a svi stručnjaci sa kojima je Biznis insajder razgovarao kažu da postoji opšti pomak od poklanjanja predmeta ka darivanju putovanja u neistražene predele.

„Izgleda da su ljudi pomalo iscrpljeni onim što biste nazvali teškim luksuzom“, napominje Česterfild. Čini se da je i pandemija dodatno uticala na ovaj trend. Jedna bogata žena je, na primer, rekla svom mužu da ne želi više nikakav nakit, pošto je vreme tokom karantina provodila u kupovini luksuzne robe.

Jedna porodica sa kojom Česterfild radi iznajmila je privatno ostrvo na Karibima na dve nedelje. Odlazak u odmarališta za jogu i velnes – od putovanja u Rišikeš, rodno mesto joge, do biciklističke ture oca i sina na Majorki – sve su popularnije.

Neki od klijenata Braunove iznajmljuju privatne vile u zaštićenim parkovima u Africi, kao što je Ol Jogi u Keniji ili ostrvo Saanane u Tanzaniji, koje koštaju i do 40.000 dolara po noći. Ipak, ona je pojasnila da boravak (i mogućnost da vidite divlje životinje pored stola za doručak) obično nije jedini poklon koji dobijaju.

Polard Bejmeova ima jednog klijenta koji putuje u svemir na odmor – što je ona nazvala „najvećom ekskluzivom za klasu milijardera“.

Bogati se utrkuju sa posledicama globalnog zagrevanja

Zabrinutost zbog klimatskih promena ogleda se i u izboru destinacija koje bogati biraju, jer „žure da posete neka mesta pre nego što nestanu“, kaž Polard Bejmeova. Umesto obične superjahte u Sent Bartu, iznajmljuju ekspedicione superjahte da vide glečere na Antarktiku ili Patagoniji, na primer, ili idu u Australiju da vide Veliki koralni greben.

Ali postoje i oni koji su više zabrinuti zbog svog ugljeničkog otiska – ili samo misle da je sve to malo otrcano – i potpuno se odriču velikih poklona.

„Ove godine smo primetili da je potražnja mnog manja i da su bogati malo uzdržaniji“, navodi Česterfild. Božić je „postao previše komercijalan“, kako kažu.

Recimo Voren Bafet je nekada svakom od članova porodice poklanjao po 10.000 dolara u gotovini – ali nakon što je saznao da su to proćerdali, počeo je nekima da poklanja akcije, a ostalima čokoladu.

Bil Gejts predlaže knjige za uživanje tokom praznika.

Jedna bogata porodica za koju Česterfild zna, praktikuje darivanje u formi tajnog Deda Mraza i ograničila je budžet poklona na 10 dolara.

„Oni misle da je poenta praznika da provode više vremena jedni s drugima i postali su manje materijalistički nastrojeni.“

Zvuči srceparajuće, naravno, ali sa neto vrednošću od 250 miliona dolara, svaki dan vam verovatno izgleda kao da se budite uz poklone ispod jelke.