Zadivljujući ples polarne svetlosti na nebu iznad Laponije

Zelena, žuta, bela, ljubičasta i ređe crveni tonovi aurore borealis (severne polarne svetlosti) su se mogle videti tokom cele noći.

Polarnu svetlost nad nebom finskog Rovaniemija na Arktičkom krugu, snimio je lokalni fotograf koji tvrdi da je ovo bio nabolji spektakl u ovoj godini.

Mart se generalno smatra jednim od najboljih meseci za posmatranje severne svetlosti i verovatno da će ovakvih zanimljivih slika biti zabeleženo i u nedeljama koje dolaze.

Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni koji su ubrzani naponom od 1.000 do 15.000 volti. Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80 do 150 kilometara.

Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa Zemlje jer atmosfera apsorbuje ultraljubičaste zrake). Svemirska sonda „Polar“ je registrovala auroru čak i u području iks-zraka.

Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne oluje koje su opet povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega. Takođe je uočeno da do geomegnetnih bura najčešće dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano proleće ili jesen što je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godišnjim dobima.

Aurora je opažena i na Jupiteru i Saturnu, planetama čija su magnetska polja mnogo snažnija od Zemljinog. Pokreće ih, kao i na Zemlji, Sunčev vetar. Jupiterovi meseci, posebno Io, takođe uzrokuju snažne aurore. Nedavno je polarna svetlost otkrivena i na Marsu, mada se verovalo da zbog nedostatka jakog magnetskog polja to nije moguće.

Aurore koje su nastale kao rezultat velike geomagnetne oluje 28. avgusta i 2. septembra 1859. godine, međutim, smatraju se najspektakularnijim u novijoj zabeleženoj istoriji.