Da li će japanski vlasnik ostati bez Van Gogovih „Suncokreta“ i milijarde i po dolara

Ljubitelje umetnosti u Japanu proteklih dana uznemirila je vest da bi domaća osiguravajuća kompanija „Sonpo“, koja poseduje jednu od pet slika suncokreta čuvenog holandskog majstora Vinsenta van Goga, mogla da ostane bez tog dragocenog umetničkog dela zbog tužbe koja je protiv nje nedavno podignuta u SAD.

„Sonpo“ u svom trezoru drži Van Gogove Suncokrete koje je 1987. godine (tada pod imenom „Jasuda osiguranje“) za sumu od 38 miliona dolara kupio u Londonu na aukciji brokerske kuće „Kristi“.

Ta slika je, međutim, pripadala je nemačkom bankaru Jevrejinu Paulu fon Mendelson-Bartoldiju, pre nego što je 1934. godine bio prisiljen da je ustupi francuskoj dilerskoj kući zbog masovnih progona u kojima su im nacisti oduzimali svu vrednu imovinu.

Njegovi potomci sada tuže japansku kompaniju tvrdeći da je ona Van Gogovo delo otkupila iako je znala da je ono bilo predato pod prinudom, te pored slike traže odštetu od neverovatnih 1,44 milijarde dolara: 690 miliona zbog „nepravednog bogaćenja“ i 750 miliona kao kaznenu odštetu.

Jedna od osnova za njihovu tvrdnju je mejl koji je 2002. japanska kompanija poslala Institutu umetnosti u Čikagu, a u kojem, navodno, njeno osoblje kaže da bi slika mogla da bude konfiskovana u SAD zbog kontroverze u vezi sa pritiskom nacista na nemačke Jevreje.

Tužba je podneta pred američkim federalnim sudom u državi Ilinois u decembru, te s obzirom da on nema ingerencije nad japanskim državljanima i teritorijom u ovom trenutku, čini se, ima za cilj prvenstveno pritisak na japansku kompaniju kroz medije, a onda i sudsku zaplenu u slučaju da „Suncokreti" u njenom posedu budu izloženi u SAD.

Slika, međutim, nije napustila Zemlju izlazećeg sunca već punih dvadeset godina. Zato je verovatno realniji rasplet u kojem bi se „Sonpo“ složio da tužiocu isplati određenu sumu novca kako bi mogao da njome slobodno raspolaže i u SAD.

Osamdesete vrhunac japanskog bogatstva

Japanska kompanija osim povremenog muzejskog izlaganja, Van Gogovo delo često koristi za sopstvenu promociju i jedna od podružnica grupe „Sonpo“ zbog nje u svom nazivu nosi reč „suncokreti“. Upravo ta gradnja brenda na osnovu poseda slike je jedna vrsta koristi, odnosno, profita, koji je firma stekla i za koji sada treba da plati, smatraju tužioci.

U drugoj polovini osamdesetih, nakon „Plaza dogovora“, sporazuma SAD, Japana i Nemačke u kojem su potonje dve države prihvatile zahtev Vašingtona da dupliraju vrednost svojih valuta, bogatstvo japanskih kompanija se udvostručilo što su one iskoristile za velike kupovine zemlje, preduzeća i umetnina po svetu.

Mada je taj dogovor doneo kraj visokom ekonomskom rastu Japana pošto su proizvodi njegove izvozno orijentisane privrede najednom drastično poskupeli i prouzrokovao štetni mehur na domaćem tržištu nekretnina, kompanije iz ostrvske carevine su tada izazvale buru preuzimanjem niza čuvenih američkih kompanija i poseda, poput holivudskog giganta „Kolumbije“ ili Rokfeler centra u Njujorku.

Jedna od takvih transakcija iz druge polovine osamdesetih bila je i kupovina Van Gogovih Suncokreta po tada nezamislivoj ceni od blizu 40 miliona dolara – „Sonpo“ je tada postao vlasnik najskuplje slike na svetu.

Kuriozitet je da je samo tri godine docnije, 1990. direktor japanskog proizvođača papira „Daišova“ Rjoe Saito otkupio Van Gogovo delo Portret doktora Gašea za čak 82,5 miliona dolara, postavivši novi svetski rekord.

Porodica Mendelson-Bartoleti, javljaju američki mediji, u proteklih nekoliko godina podnela je tužbu protiv više američkih muzeja i galerija, među kojima su i Gugenhajm i Nacionalna galerija u Vašingtonu, i od njih uspela da izdejstvuje vansudske nagodbe, pa čak i povratak jednog Pikasovog dela.

Japanska kompanija izdala je saopštenje medijima u kojem je iznela mišljenje da nije učinila ništa nezakonito, te je najavila da će se snažno boriti da odbrani svoje vlasništvo nad slikom holandskog majstora iz druge polovine 19. veka.