Vraća „žive bogove kući“ – Vijai Kumar je poseban detektiv za umetničke predmete

Od 2008. Kumar je pomogao da se povrati skoro 300 antikviteta, od izuzetnih bronzanih prikaza Šive iz 10. veka do ogromne budističke skulpture iz drugog veka pre nove ere.

Zahvaljujući dojavi jednog studenta, 2016, prepoznao je statuu hinduističkog boga Rame iz 14. veka. Uspeo je da preuzme brojne predmete od trgovaca umetničkim delima u Amsterdamu, privatnih kolekcionara u Londonu i institucija uključujući Nacionalnu galeriju Australije i Muzej umetnosti Honolulua.

Kaže da sa indijskim zvaničnicima pregovara sa Muzejom Univerziteta u Oksfordu o vraćanju nekih predmeta, i da su razgovarali sa predstavnicima Metropoliten muzeja umetnosti u Njujorku o saradnji.

Kumar inače danju radi u jednoj kompaniji koja iznajmljuje plovila, ali uvek nađe vremena za svoju pravu strast – povraćaj oduzetog, i time se, osim rada na terenu, bavi u svojoj maloj iznajmljenoj kancelariji u Čenaju, svom rodnom gradu u južnoj Indiji.

Velika potražnja iz svih delova sveta 

Posebno su mu važni prikazi bogova, za njega su „to živi bogovi koje pokušavamo da vratimo kući“.

Indija je bila jedna od više od 100 zemalja koje su ratifikovale konvenciju Ujedinjenih nacija iz 1970. koja zabranjuje trgovinu kulturnim nasleđem i zahteva restituciju predmeta koji su dokazano ukradeni.

Ta konvencija i drugi zakoni u različitim zemljama daju Kumaru pravni osnov da traga za predmetima ukradenim iz Indije od 1970-ih, i objašnjavaju zašto se manje fokusira na pljačku velikih razmera koja se dogodila tokom indijskog kolonijalnog perioda.

I danas se trguje antikvitetima. Lopovi iz siromašnih sela neretko pljačkaju i prodaju idole svojih zajednica – i u lancu su stalne potražnje bogatih kolekcionara i muzeja s druge strane sveta.

Tokom 35 godina, zaključno sa 2012, Indija je povratila manje od dve desetine ukradenih umetničkih komada, prema vladinoj reviziji. Međutim, broj pronađenih predmeta porastao je u protekloj deceniji, delimično zahvaljujući Kumarovoj volonterskoj grupi, nazvanoj Projekat ponosa Indije, za koji naučnici kažu da je jedinstven po obimu svog rada i rezultatima.

„Kada čujemo o indijskim kulturnim predmetima koje vraćaju privatne i javne kolekcije, Vijai je često onaj iza kulisa“, kaže Emilin Smit, ekspert na Univerzitetu u Glazgovu za umetnički kriminal u južnoj i jugoistočnoj Aziji.

„Snaga njegovog rada je u tome što je tajanstven i što sve to funkcioniše tako da niko ne zna ko je zapravo u njegovom timu“, dodala je. U stvarnosti, kaže Kumar, radi se o 40 ljudi koji su njegovi saradnici.

Indijski projekat ponosa ima volontere širom sveta koji pretražuju muzeje i galerije, prikupljaju i skeniraju aukcijske kataloge i infiltriraju se na privatne izložbe umetnosti i grupe za kupovinu i prodaju na Fejsbuku.

Kad god dobije nove informacije o nekom potencijalnom delu indijske umetnosti, bilo da je negde sakriven ili otvoreno izložen u muzeju, Kumar traži znakove raspoznavanja – način livenja metala, okrnjene osnove, ureze i oštećenja. Zatim ih pohranjuje u bazu podataka na laptopu od kojeg se ne odvaja.

Ako postoji podudaranje i Kumar može da dokaže da je predmet prvobitno ukraden, on prvo obaveštava policiju. Poslednjih godina, Kumar je postao toliko aktivan i toliko poznat u južnoazijskim umetničkim krugovima da na njega gledaju i kao na blagoslov i kao potencijalnu glavobolju za neke službenike koji sprovode zakone.

Metju Bogdanos, iskusni tužilac koji vodi odeljenje za trgovinu antikvitetima u Okružnom tužilaštvu Menhetna, sarađivao je sa Kumarom na nekoliko slučajeva, i opisao ga je kao „izuzetno dragocenog čoveka koji staje na crtu javnoj sramoti dilera i galerija“.

Saradnja sa Interpolom

Kumar je imao prvi veliki proboj kao istražitelj u oblasti umetnosti 2011. godine, kada je primetio da su predmeti koje je prodavao njujorški trgovac umetninama Subhaš Kapur, dokumentovano poreklom iz indijskih hramova. Bilo je oko hiljadu predmeta.

Kapur je uhapšen po Interpolovoj poternici 2011. godine, optužen za trgovinu antikvitetima. Danas mu se i dalje sudi u Indiji. Kapur se izjasnio da nije kriv.

Od 2011, Kumar je učestvovao u operaciji u kojoj su američke vlasti zaplenile skulpturu duhovne ličnosti Rišabanate sa aukcije u kući „Kristi“. Pomogao je da se povrati statua Bude opljačkana iz Nalande, jednog od najstarijih centara budističkog učenja.

Godine 2018, Kumar je pratio poreklo figurine koja prikazuje hinduističkog boga Hanumana u muzeju u Singapuru kada je u svojoj bazi podataka primetio fotografiju iste statue iz 1956. koju su snimili antropolozi u selu Tamil Nadu po imenu Ananda Mangalam. Pored Hanumana stajala je skuptura Rame od bronze koja je podsećala na onu koja se čuva u Londonu, zajedno sa još dva božanstva. Bili su neraskidivi deo, shvatio je Kumar.

Obavestio je policiju, a istražitelji su pronašli lokalne zapise koji pokazuju da su seljani zaista prijavili da su četiri statue ukradene iz istog hrama 21. novembra 1978. Ubrzo je britanska policija posetila londonsku galeriju, potvrdila podudaranje i postigla dogovor sa posrednikom da dobrovoljno preda tri od četiri komada; četvrta statua idola ostala je u Singapuru. Seljani su te delove dobili nazad 21. novembra, tačno 43 godine nakon što su nestali.

„Tog dana, stanovnici su zapalili vatromet, nosili statue u procesiji dugoj tri kilometra“, priseća se Madhavan Ajer, glavni sveštenik hrama. „Proslavili smo veličanstveno“, kaže Ajer. „Ali to nije potpuno dok se četvrto božanstvo ne vrati. Kumar je to obećao“, dodao je.