Читај ми!

Manastir Kovilj, pored duhovnog života proizvodi i hranu na svojoj zemlji

Fruškogorski manastir Kovilj podignut u čast Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila, spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Poznat je ne samo po svom kulturnom blagu i kao utočište za dušu. Kada je manastiru Kovilj vraćena oduzeta zemlja i šuma kreće preporod te svetinje i to ne samo onaj duhovni. Na poljoprivrednom dobru zapošljavaju dvedeset meštana, i na daleko su poznati po svojim proizvodima.

Među brojnim Fruškogorskim manastirima Kovilj spade u red onih za koje se do danas ne zna tačno vreme kada je nastao. Zapravo za nastanak ovog manastira je vezano jedno predanje prema kojem je manastir podignut na mestu gde se nekada davno Srpski kralj Stefan Prvovenčani pomirio sa ugarskim kraljem Andrejem.

„Manastir je najveću stagnaciju imao osamdesetig godina prošlog veka, dok početkom devedesetih nije došlo mlado monaško bratstvo, danas u manastiru ima tridesetorica monaha i iskušanika. Imamo Hilandarski Svetosavski tip zato što je povezan sa tim dodirnim tačkama, svetim Savom i jedan je i drugi manastir sazidao sveti Sava Hilendar i Kovilj", rekao je jerođakon Kozma u manastiru Kovilj.

Pored duhovnog načina života monasi manastira Kovilj poznati su i po zaokruženom lancu poljoprivredne proizvodnje od njive do trpeze, viškove meda, mlečnih proizvoda, rakije i vina plasiraju na tržišta širom Srbije.

„Mi kao manastir imamo kada nam je vraćena zemlja oko hiljadu hektara, od tih hiljadu, dvestotinepedeset je obradivo a dvestotinepedeset su pašnjaci, recimo četristotine,četristotinepedeset hektara je šuma, uglavnom imamo farmu krava, recimo deset grla imamo oko dvestotine ovaca, imamo dva magarca, ponije, oko dvestotine kokošaka. Što se tiče voća imamo oko deset hektara pod kajsijom I šljivom", istakao je monah Gendanije, manastir Kovilj.

Manastirskih proizvoda na tržištu je sve više zahvaljujući povratku nacionalizovane imovine verskim zajednicama kroz postupak restitucije, zakon oslobađa crkvu od plaćanja PDVa ali ipak postoji obaveza plaćanja dadžbine državi na neke proizvode i to ako godišnji promet tih proizvoda prelazi osam miliona dinara.

недеља, 20. април 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом