Genetika Srba bogata je i šarenolika – DNK struktura sadrži i gene Kelta

Grupisanjem genetičkih osobina ljudi po osnovu ipsilon hromozoma i mitohondrijske DNK formiraju se "hapl grupe" grupe. Naučnici su utvrdili da se srpska populacija ne razlikuje mnogo od ostalih evropskih zajednica.
Kada je najzastupljenija haplp grupa u našoj populaciji najprisutnija i u drugim delovima Evrope.

„Gledajući Hrvate, Bosance,Crnogorce,vrlo je slična raspodela hapl  grupa.Najrasprostranjenija je i-hapl grupa. Albanci se malo razlikuju od nas, oni imaju dosta zastupljenu grupu hapl ev grupu 13, a samim tim i naši uzorci sa Kosova i Metohije, pokazuju dosta veliku zastupljenost hapl grupe ev 13", istakla je Milica Mihajlović, Centar za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku.

Na osnovu analize mitohondrijske DNK određuje se poreklo po ženskoj, a na osnovu ipsilon hromozoma po muškoj liniji. Neophodno je da se posmatraju oba genetička markera kako bi sedobila precizna slika o genetici jedne osobe.

„Imali smo situacije , da u našu laboratoriju dođu ljudi koji su iz različitih regiona, koji nose isto prezime, istu slavu. Kako se preko muške linije prenosi ipsilon hromozom, prenose se i prezime i slava.Nekada se ispostavi da pripadaju potpuno različitim grupama", istakla je Milica Mihajlović.

Zloupotrebu i pogrešnu interpretaciju genetičkih podataka, naučnici vrlo lako mogu da utvrde u laboratorijama.
„Zabluda koja se često može čuti da je bilo uticaja Turaka na naš genofon ipsilon hromozoma, ali do sada ne postoje naučni podaci koji potkrepljuju tu hipotezu", istakla je Milica Mihajlović.

Balkansko poluostrvo je služilo kao koridor za mnogobrojne migracije i celokupnu istoriju ljudske civilizacije. Geni su vremenom evoluirali i tako su nastale nove mitohondrijske linije koje su karakteristične samo za Balkansko poluostrvo.

„Tu je takođe zanimljiva i jedna hapl grupa koja je do sada detektovana samo u populacijama Srbije i Bosne i Hercegovine. Došli smo do zaključaka da postoje neke podhapl grupe koje naša populacija deli sa populacijom iz centralne, odnosno srednje Evrope.To su Nemačka, Češka, Slovačka. To nam govori o uplivu koja se dogodila tokom velike seobe naroda u srednjem veku, pa imamo povezanost populacije sa Balkana sa ostalim slovenskim populacijama",rekao je Slobodan Davidović, IBISS, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju.

Određeni broj istoričara koristi genetičke podatke kako bi definisali naciju. Međutim, to je teško uraditi, jer ne postoji genom koji pripada jednom narodu.

„Ljudska vrsta je poznata po tome što često migrira i jako daleko., naročito u vremenu globalizacije. Tako će se i različite mitohondrijske linije mešati i putovati zajedno sa tim ljudima", napomenuo je Slobodan Davidović, IBISS, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju.

Dosadašnja naučna istraživanja ukazuju na to da nacionalni identitet nije naučna kategorija. Nacija je kulturno-sociološki fenomen.