Novozelanđanin voli da živi u Srbiji, ali ne može da se navikne na javašluk i smeće

Sa suprugom Vesnom Endrju Hare sa Novog Zelanda došao je u Leskovac. Već 10 godina živi u Srbiji. Navikao se na ljude, na neposredan i otvoren odnos, uživa u hrani jednostavnom životu. Ali nikako ne može da se navikne na javašluk, loš odnos prema životnoj sredini, otpadu u dvorištu zgrade gde se igraju deca. Zbog toga Endrju svakodnevno sam čisti okolinu dok ga komšije samo gledaju.

„Mislim da radim dobru stvar zbog čiste okoline. Ne mogu da gledam kako se deca igraju, a pored njih đubre. Pre 20, 30 godina i na Novom Zelandu je bilo slično. Ali uloženo je mnogo novca i ljudi su shvatili značaj čiste životne sredine. I ovde svako treba da očisti ispred svog dvorišta. Ja volim ovu zemlju ona je sada moj dom i ne planiram da idem odavde i daću sve od sebe da se dece ne igraju u đubretu“, odlučan je Endrju.

Endrju sa suprugom često ide u Beograd, ali voli manje sredine pa mu Leskovac u potpunosti odgovara. Ističe da bi grad bio mnogo lepši i sređeniji kada bi svi njegovi stanovnici više vodili računa o njegovom izgledu.

„Sve je prelepo i ja i suprug smo prezadovoljni samo brinemo za dečicu da to bude njima zgodno da se igraju u parkiću, ljuljaškica neka da se doda i da se očisti đubre“, kaže Vesna Žižić.

„Pa se stalno šalimo ona polovina koja je sa Novog Zelanda je najverovatnije progovorila i odlučila da on uzme stvar u svoje ruke odnosno kolica, lopate, rukavice i da očisti ovaj prostor između ove tri zgrade“, dodaje Vesna Đorđević.

I dok se komšije pitaju ko je odgovoran za izgled dvorišta u kojem žive, da li investitor koji je gradio ceo blok ili agencija zadužena za održavanje higijene, Endrju nastavlja svakodnevno da čisti.

Daje sopstveni primer na koga bi trebalo mnogi da se ugledaju. Leskovčani bi od svog sugrađanina sa Novog Zelanda, koji Leskovac voli kao da je ovde rođen, mogli mnogo toga da nauče.