Kako se pripremiti za trku „Stazama lisica“ po poslednjoj evropskoj pustinji

Prolećni „Foks trejl“ na Devojačkom bunaru u Deliblatskoj prščari zakazan je za 8. maj. Gost jutarnjeg programa, maratonac Ivan Miškeljin, naglašava da je ovo jedinstvena staza s obzirom na to da se isključivo trči po pesku. Trči se u tri discipline – na pet, na 10 i 20 kilometara.

„Očekujemo oko 400 učesnika među njima i trkače iz regiona i sveta. Pridržavaćemo se svih propisanih mera u cilju realizacije trke a obezbeđen je i prevoz sa pančevačke autobuske stranice do Devojačkog bunara“, navodi Miškeljin.

Učesnici trke mogu da se prijave onlajn do 3. maja u ponoć preko sajta trka.rs, ali i na dan trke.

Peščana staza zahteva posebne pripreme

Trčanje na pesku zahteva posebne pripreme jer dolazi do upale pojedinih grupa mišića koji nisu angažovani kada se trči na tvrdoj podlozi, upozorava maratonac. Zato je potrebno dva puta nedeljno, pored trčanja raditi i vežbe snage, zatim i vežbe jačanja trupa, što se dosta zanemaruje

„Ako trkač nema jak trup, savija se napred, blokira disajne puteve i manji procenat kiseonika unosi“, objašnjava sagovornik Branka Veselinovića.

Vrlo je bitno ojačati ligemente i zglobove, ali i sama trka po pesku jača trkača i svako ko trenira u Deliblatskoj peščari može da trči gde hoće.

„Deliblatsku peščaru nazivaju i 'Srpskom Kenijom' jer je podloga po kojoj se trči slična onoj po kojoj trče Kenijci, poznati rekorderi na dugim stazama“, dodaje maratonac.

Saveti za trkače početnike

Osnovni savet za svakog početnika je da za početak ne trči u novim patikama već da sačeka da patika omekša i da se stopalo adaptira na nju. Osim trčanja, dva puta nedeljno je potrebno raditi i vežbe snage, a vežbe istezanja su obavezne i pre i posle treninga.

„Prilikom trčanja dolazi do približavanja tetiva i priboja, zato ih treba vežbama istegnuti da dobiju elastičnost,  jer ako se suviše skrate doći će do povrede. Kada istežemo mišiće imamo i veću amplitudu pokreta, mekše trčimo, tehnika je mnogo pravilnija i zato i pre i posle treninga treba raditi vežbe istezanja“, upozorava Miškeljin.

Problem kod većine početnika je da ih ponese atmosfera i želja te krenu prebrzo u trku i onda ne mogu da izdrže do kraja. Maratonac savetuje da krenu polako, da trče ritmom nešto jačim od brzog hoda i tim ritmom da istrče celu trku.

„Trka opameti čoveka. Ne dozvoljava mu da se gordi pre starta i na startu, jer ako suviše brzo krenu, ta brzina ga sputa i kasnije uspori. Zato treba skromnije i sporije krenuti“, upozorava gost Jutarnjeg programa. 

Trka je kao život

U zavisnosti od težine i dužine trke, savetuje maratonac, uz vodu je potrebno uzimati izotonike. Oko 250 mililitara na jedan pretrčan kilometar. Voda jeste neophodna, ali tokom trke se gube i soli i glukoza koju treba nadoknaditi, posebno dugoprugaši.

Poslednji obrok bi trebalo uzeti dva i po do tri sata pre trke. Mora biti lagan i ne preterano tečan. Miškeljin kaže da on najčešće pojede dva parčeta hleba sa džemom.

„Trka se najčešće poredi sa životom. U početku treba da krenete pametno, racionalno. A trka se završava srcem. Tokom trke imate krize i u tim trenucima se treba vezati za neke ideale. Da li je to porodica, da li zemlja ili prijatelji, ali kada nastanu ti teški trenuci vi se vežete za nešto što vam je drago i to vas vuče kroz trku. Krize kratko traju, ali dovoljna je lepa misao da ih prevaziđemo“, savetuje Ivan Miškeljin, višestruki prvak Srbije u maratonu.